| 2010-11-09. |
 |
Pomozite detetu da stekne
prijatelje |
|
 Drugovi i drugarice su veoma bitan segment u detetovom
odrastanju i zdravlju. Druženje sa prijateljima pomaže da deca nauče o odnosima
sa drugim ljudima, kompromisu, socijalnim normama, donošenju odluka i još puno
toga. Ako ima prijatelje oko sebe, detetu će se podići samopouzdanje, imaće
motivaciju da učestvuje u školskim i vanškolskim aktivnostima, razviće veći
osećaj za svoje talente, veštine i ličnost. Iako druženje donosi samo korist,
nije svakom detetu lako sklopiti prijateljstvo. Ukoliko Vaše dete ima taj
problem, moći ćete da mu pomognete tako što ćete razgovarati o prijateljstvima,
prepoznati prepreke u izgradnji istih, diskutovati o potencijalnim drugarima i
nameštati socijalne situacije.
|
|
|
Razgovor o prijateljstvima
 Na ovaj način najbolje pokazujete detetu da su prijateljstva
jako bitna u životu. Možete mu reći kako je lepo imati drugove i drugarice, a
onda dajte sopstvene primere i kako su Vam prijatelji važni. Govorite mu i o
onim prijateljstvima koja su nestala i kako nikada niste želeli da dođe do toga.
Pitajte dete za njegove prijatelje i da li misli da su mu oni bitni u životu.
Ako ih nema, pričajte o tome šta očekuje od druženja i kako mu drugovi mogu
obogatiti život.
Prepoznavanje prepreka u izgradnji
prijateljstva
Ako dete želi da ima više prijatelja, pitajte ga zbog čega misli da
sada to nije slučaj. Možda će Vam saznanje slomiti srce, ali morate da otkrijete
šta je po sredi. Postoji mnogo razloga među kojima su fizičke, mentalne i
emocionalne razlike, stidljivost, različiti načini života ili različita
interesovanja, ali takođe razlog može biti što dete ne interesuju druga deca i
više voli da je samo. Ukoliko je to slučaj, pitajte ga zašto voli samoću i
predočite mu dobre strane prijateljstva. Zajedno smislite ideju kojom ćete
prevazići prepreke i budite tu da priskočite u pomoć ako je potrebno.
Razgovarajte o potencijalnim
drugovima
Kada dete shvati da je bitno imati drugove, nađete način da prevaziđete
prepreke, porazgovarajte o tome kako ih steći. Pričajte o deci koju Vaše dete
poznaje, koju bi volelo da poznaje i o onoj koja bi bila odlični prijatelji.
Neka Vam kaže šta mu se sviđa kod te dece, ali ne prihvatajte odgovore kao što
su „Popularan/a je“ ili „Mnogo se lepo oblači.“ Ovo iskoristite kao priliku da
ustanovite šta je bitno kod prijateljstva i kakvi kavliteti se traže kod novog
prijatelja. Ako naiđete na ćutanje, pitajte ga koja deca imaju slična
interesovanja i smisao za humor kako bi se razgovor nastavio.
Namestite socijalne situacije
Nameštanje ovakvih situacija roditeljima se može činiti kao hodanje po
tankoj žici. S jedna strane želite da postoje situacije gde će dete upoznavati
nove drugare, a s druge strane ne želite da ga pritiskate ili stavite u
nezavidan položaj kada može biti nepripremljeno, osećati se nelagodno ili
osramoćeno. Dva laka načina su da dopustite detetu da učestvuje u aktivnostima
koje ga zanimaju (klubovi, sportski timovi, sekcije...) ili da pozovete drugu
decu kod sebe. Razmislite i o mogućnosti da pozovete roditelje te dece kao i
njihovu braću i sestre kako bi susret više ličio na porodično okupljanje i samim
tim Vaše dete ne bi bilo pod pritiskom. Najbitnije je da pozovete decu za koju
je Vaše dete izrazilo interesovanje, a ne po svom izboru ne konsultujući se sa
njim.
Pomoć detetu pri sklapanju prijateljstava zahteva dosta
truda i napora, ali će se isplatiti kada počne da uživa u blagodetima
druženja.
|
|
|
|
 Kada dete
počne da se ponaša van sebe u punom marketu, ili za vreme porodičnog prazničnog
okupljanja, pa i kod kuće dok ste sami, to zna biti zaista frustrirajuće. Ali,
roditelji mogu decu naučiti samokontroli i načinu da odgovore situaciji, a da se
ne vode čistim impulsima.
Učenje samokontole je jedan od najbitnijih procesa u detinjstvu jer je
to jedna od najbitnijih veština kasnije u životu.
|
|
|
 Dovoljno je teško spremiti obrok na vreme, okupiti sve
članove porodice za istim stolom bez da razmišljate o manirima. U stvari, mnogo
puta će Vam predstavljati dodatnu brigu jer, na kraju krajeva, dete jede kod
kuće tako da maniri i nisu mnogo bitni.
Ali, dete neće uvek jesti kod kuće! Uskoro će jesti u školi, poželećete da
porodično odete u restoran na ručak ili ćete otići na odmor koji podrazumeva da
ćete skoro uvek jesti napolju. Podsticanje lepih manira za stolom sada, će
smanjiti tenziju i prepiranje kasnije.
|
|
|
 Deca počinju da pokazuju agresiju oko drugog rodjendana. Ispadi su
najčešći u ovom uzrastu jer deca ne samo da su svesna da su nezavisna već mogu
sama da hodaju gde god hoće i pričaju šta god hoće. Iako još uvek istražuju svet
oko sebe, postaju svesna da mogu kontrolisati svoje okruženje i često se koriste
agresivnim nastupima ukoliko im se uskrati ova kontrola. Deca se tako ponašaju
kada su van sebe, frustrirana i željna pažnje. Umesto da svoja osećanja iskazuju
rečima, ona šutiraju, udaraju, ujedaju, vrište i bacaju stvari kako bi ostale
obavestila o svojim osećanjima.
|
|
|
 Kada Vaše dete
postane nepodnošljivo da li osećate da nemate kontrolu nad njim? Osećaj
bespomoćnosti se može uvući pod kožu čak i najpredanijim roditeljima.
Uobičajena reakcija roditelja čije dete je napravilo neku histeričnu scenu je
brzo vraćanje u normalu. Ipak ukoliko se detetu ne skrene pažnja da se takvo
ponašanje neće tolerisati nesumnjivo će se slične scene ponoviti.
|
|
|
 Iako je
poznato da su blizanci jako vezani, može se desiti da postoji veliki rivalitet
među njima.
Čini Vam se da je svaki udisaj borba za vazduh. Svaka izgovorena reč je
povod za prepiranje. Svađaju se oko svega i svačega. Svađaju se oko toga ko će
ući sa koje strane auta i ko će zatvoriti vrata. Čak se ujutru prepiru i oko
toga ko treba da isključi alarm na satu.
Ako Vam je ova priča poznata onda morate razmisliti o tome da ih
razdvojite kad pođu u predškolsko ili obdanište. Ali, problem je što i ako to
uradite, oni čim stignu kući nastavljaju sa prepirkama. Pokušavaju da nadjačaju
ovog drugog dok prepričavaju dogodovštine iz školice.
|
|
|
|
No comments:
Post a Comment