Васпитачица … Ово је блог који ће пратити наше свакодневне згоде и незгоде у вртићу.
СНЕШКИЋИ
Како би мој блог макар мало заличио на оно што сам планирала – потражићу
помоћ пријатеља 
Жааанааа…
Када сам пре више од годину дана добила прилику да напишем нешто за сајт дете плус била сам у чуду како ћу ја то. А онда ми је Жана рекла да пишем о ономе што сам радила са децом као да објашњавам некој пријатељици како да уради исто и … тако је почело. Мој првенац примера добре праксе је угледао светлост дана. Ево га
Жааанааа…
Када сам пре више од годину дана добила прилику да напишем нешто за сајт дете плус била сам у чуду како ћу ја то. А онда ми је Жана рекла да пишем о ономе што сам радила са децом као да објашњавам некој пријатељици како да уради исто и … тако је почело. Мој првенац примера добре праксе је угледао светлост дана. Ево га
Нема
коментара »
СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАМ НАУЧИО САМ ЈОШ У ВРТИЋУ
“Све што треба да знам о томе како треба живети, шта радити и какав бити,
научио сам још у вртићу. Мудрост ме није чекала на врху планине, на крају дугог
успона школовања, него се крила у песку дечјег игралишта. А ево шта сам тамо
научио: Прочитајте
остатак овог уноса »
ПРЕДСТАВЉАМО (ИЛИ “ЧЕМУ СЛУЖЕ ПРИЈАТЕЉИ?”)
Шта рећи о себи, а да не буде претенциозно …
Мислила, мислила, али ништа нисам смислила. Пошто се у животу ништа не дешава случајно – малени подстицај моје ВЕЛИКЕ пријатељице Душице Бојовић био је довољан да покрене креативну лавину.
Пре нешто више од годину дана на сајту дете плус у рубрици “Представљамо” је изашла прича о мени
Нико срећнији од мене тада. Прочитајте остатак овог уноса »
Мислила, мислила, али ништа нисам смислила. Пошто се у животу ништа не дешава случајно – малени подстицај моје ВЕЛИКЕ пријатељице Душице Бојовић био је довољан да покрене креативну лавину.
Пре нешто више од годину дана на сајту дете плус у рубрици “Представљамо” је изашла прича о мени
Нико срећнији од мене тада. Прочитајте остатак овог уноса »
КОНАЧНО!
Коначно и ја имам блог! Јеее!!!
Више година поседујем рачунар. Најпре сам бојажљиво крочила на ФБ, отворила свој први прозор у свет, а онда су ми се полако почела отварати нова и нова врата и у неком тренутку нисам веровала шта ме је снашло. Питала сам се често чиме сам све то заслужила, а онда ме је моје ВЕЛИКА пријатељица Жана научила да живот функционише као размена енергије и да на неком месту нешто даш, а на другом добијеш. Најважније је, како она каже, да енергија кружи.
Размењујући тако енергију добила сам прилику да упознам дииивне људе од којих већина има своје блогове.
Жееелим и ја свој, али … никада није прави тренутак.
Стално нешто чекам. Последњи пут сам одлучила да ће крајњи рок да буде 01. септембар 2012. године па ћу лепо и лагано да објављујем наше свакодневне згоде и незгоде из вртића. Биће ми све сабрано на једном месту и сложено хронолошким редоследом што је мени врло важно.
У животу често не бива баш све како ми планирамо – па је тако и мој блог угледао светлост дана мало раније.
И … полећемо!
1 comment:
Драга Елисавета, част ми је да будем део Вашег блога. Хвааала :-*
ReplyDelete