Tuesday, May 13, 2014

POLAZAK U SKOLU

POLAZAK U ŠKOLUPresentation Transcript

  • 1. 1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU – PREDUSLOVI 2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU • Opšta i neposredna priprema deteta za polazak u školu 3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU • Motivaciona gotovost za polazak u školu • Fizička priprema dece za školu u vrtiću • Emocionalna priprema • Socijalna priprema • Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta • Priprema deteta za prihvatanje školske discipline 1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU – PREDUSLOVI 2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU • Opšta i neposredna priprema deteta za polazak u školu 3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU • Motivaciona gotovost za polazak u školu • Fizička priprema dece za školu u vrtiću • Emocionalna priprema • Socijalna priprema • Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta • Priprema deteta za prihvatanje školske discipline
  • 2. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU - PREDUSLOVI SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU - PREDUSLOVI  FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST ( određeni kalendarski uzrast, telesna i motorička razvijenost )  INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja, mišljenja  GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora )  SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih )  EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija )  MOTIVACIJA ZA UČENJE ( interesovanje i radiznalost za školso učenje )  ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o školi i zahtavima )  FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST ( određeni kalendarski uzrast, telesna i motorička razvijenost )  INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja, mišljenja  GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora )  SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih )  EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija )  MOTIVACIJA ZA UČENJE ( interesovanje i radiznalost za školso učenje )  ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o školi i zahtavima )
  • 3. FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOSTFIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST  Ako je postiglo nivo opšteg i telesnog razvoja i otpornosti organizma  Ojačalo fizičko i mentalno zdravlje  Postiglo nivo zrelosti fiziološkog sistema- pre svega centarlnog nervnog sistema  U toku je zamena mlečnih zuba  Ima razvijenu motoriku i spretnost  Ne oseća poteškoće pri sedenju, stajanju, hodanju  Dobro vidi i čuje  Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje  Prepisuje sva štampana slova  Seče makazama i lepi jednostavnije oblike  Ako je postiglo nivo opšteg i telesnog razvoja i otpornosti organizma  Ojačalo fizičko i mentalno zdravlje  Postiglo nivo zrelosti fiziološkog sistema- pre svega centarlnog nervnog sistema  U toku je zamena mlečnih zuba  Ima razvijenu motoriku i spretnost  Ne oseća poteškoće pri sedenju, stajanju, hodanju  Dobro vidi i čuje  Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje  Prepisuje sva štampana slova  Seče makazama i lepi jednostavnije oblike
  • 4. INTELEKTUALNA ZRELOSTINTELEKTUALNA ZRELOST  Želja i sposobnost da uči i ima sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize ( pronalaženje jednostavnije slike u složenijoj )  Srazmerno tačno imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje, upoređivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne okoline  Sposobnost da reprodukuje zapaženo zahvaljujući namernoj pažnji  Sposobnost da voljno usredsredi, koncentriše i zadrži pažnju na određeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokaže znake fiziološkog zamora  Ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji, obliku, veličini, debljini i pri tome može da vrši logičko – matematičke operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti  Želja i sposobnost da uči i ima sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize ( pronalaženje jednostavnije slike u složenijoj )  Srazmerno tačno imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje, upoređivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne okoline  Sposobnost da reprodukuje zapaženo zahvaljujući namernoj pažnji  Sposobnost da voljno usredsredi, koncentriše i zadrži pažnju na određeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokaže znake fiziološkog zamora  Ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji, obliku, veličini, debljini i pri tome može da vrši logičko – matematičke operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti
  • 5. INTELEKTUALNA ZRELOSTINTELEKTUALNA ZRELOST  Zna koja je njegova leva i desna ruka  Poseduje elementarne matematičke pojmove  Broj elemenata u skupu adekvatno označava brojkom  Na verbalni nalog može razvrstati logičke blokove prema 4 atributa ( boja, oblik, veličina i debljina )  Navodi razloge ( po čemu se razlikuju – ptica, pas, drvo, staklo - pojam žive i nežive prirode)  Crta kućicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crtež prepoznatljiv ( 5,5 godina )  Crta figuru čoveka sa glavom, telom, rukama i nogama uz prikazivaje svih detalja ( oči, nos, usta, uši, kosa, prsti, odeća ) – 6 do 7 godina  Uočava sličnost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veličina )  Orijentiše se u vremenu ( dan , noć, jutro, podne ,.... )  Zna koja je njegova leva i desna ruka  Poseduje elementarne matematičke pojmove  Broj elemenata u skupu adekvatno označava brojkom  Na verbalni nalog može razvrstati logičke blokove prema 4 atributa ( boja, oblik, veličina i debljina )  Navodi razloge ( po čemu se razlikuju – ptica, pas, drvo, staklo - pojam žive i nežive prirode)  Crta kućicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crtež prepoznatljiv ( 5,5 godina )  Crta figuru čoveka sa glavom, telom, rukama i nogama uz prikazivaje svih detalja ( oči, nos, usta, uši, kosa, prsti, odeća ) – 6 do 7 godina  Uočava sličnost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veličina )  Orijentiše se u vremenu ( dan , noć, jutro, podne ,.... )
  • 6. GOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOSTGOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOST • DETE NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENI GOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAŽE INTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU REČ  Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima ( moguće je da neka deca teže izgovaraju Š, Ž, Đ, DŽ, R, LJ, NJ što je normalna pojava u tom uzrastu )  Da ume da se igra glasovima, rečima  Da poznaje glasovni sastav reči i da postigne određeni nivo razvoja izražajnog monološkog i dijaloškog govora  Da ima dovoljno bogat rečnik ( da koristi između 2500 i 3000 različitih reči i pojmova )  Da razume rečenice dužine do 6 -8 reči  Da “sada” zna da ispriča svoj događaj od “pre “ • DETE NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENI GOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAŽE INTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU REČ  Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima ( moguće je da neka deca teže izgovaraju Š, Ž, Đ, DŽ, R, LJ, NJ što je normalna pojava u tom uzrastu )  Da ume da se igra glasovima, rečima  Da poznaje glasovni sastav reči i da postigne određeni nivo razvoja izražajnog monološkog i dijaloškog govora  Da ima dovoljno bogat rečnik ( da koristi između 2500 i 3000 različitih reči i pojmova )  Da razume rečenice dužine do 6 -8 reči  Da “sada” zna da ispriča svoj događaj od “pre “
  • 7.  Da srazmerno tačno opisuje predmete i pojave iz okolne stvarnosti  Da voli da sliša priče koje mu čitamo i ume samostalno da ih prepriča, poštujući odgovarajući redosled i logiku dešavanja, bez zastajkivanja, jasno i razumljivo sušaocima  Da ga interesuju značenja reči  Da postavlja pitanja  Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima  Da ume da sluša druge  Tačno da preslikava rečenicu od tri kratke reči, napisane rukom pisanim slovima  Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebno one koje se odvijaju u interakciji sa drugima  Da srazmerno tačno opisuje predmete i pojave iz okolne stvarnosti  Da voli da sliša priče koje mu čitamo i ume samostalno da ih prepriča, poštujući odgovarajući redosled i logiku dešavanja, bez zastajkivanja, jasno i razumljivo sušaocima  Da ga interesuju značenja reči  Da postavlja pitanja  Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima  Da ume da sluša druge  Tačno da preslikava rečenicu od tri kratke reči, napisane rukom pisanim slovima  Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebno one koje se odvijaju u interakciji sa drugima
  • 8. SOCIJALNA ZRELOSTSOCIJALNA ZRELOST • Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, kulturno – higijenskih navika • Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu • Biranje omiljenog druga • Preferiranje igre sa istim polom • Pokazivanje zaštitničkog ponašanja prema mlađoj deci • Poštovanja pravila igre sa vršnjacima • Moć sagledavanja situacije iz ugla druge osobe • Komuniciranje sa odraslima • Spremnost na saradnju • Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole • Izvesna usmerenost na socijalne norme • Povećana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponašanjem • Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, kulturno – higijenskih navika • Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu • Biranje omiljenog druga • Preferiranje igre sa istim polom • Pokazivanje zaštitničkog ponašanja prema mlađoj deci • Poštovanja pravila igre sa vršnjacima • Moć sagledavanja situacije iz ugla druge osobe • Komuniciranje sa odraslima • Spremnost na saradnju • Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole • Izvesna usmerenost na socijalne norme • Povećana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponašanjem
  • 9. EMOCIONALNA ZRELOSTEMOCIONALNA ZRELOST  Može kontrolisati svoje emocije  Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost  Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima određenu sopstvenu sigurnost  Ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tuđa emocionalna stanja  Ima veću kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu nezavisnost  Karakteristični realistički strahovi ( strah od mraka ) i strahovi od natprirodnih bića  Može da odloži zadovoljavanje potreba  Može kontrolisati svoje emocije  Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost  Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima određenu sopstvenu sigurnost  Ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tuđa emocionalna stanja  Ima veću kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu nezavisnost  Karakteristični realistički strahovi ( strah od mraka ) i strahovi od natprirodnih bića  Može da odloži zadovoljavanje potreba
  • 10. MOTIVACIJA ZA UČENJEMOTIVACIJA ZA UČENJE  Formiranje unutrašnje potrebe za saznavanjem  Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta, njega neće obradovati saznanje nečeg novog, bez čega se neće pojaviti ni interesovanje  Vaspitač u svom radu sa decom polazi i uvažava dečja interesovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i tako razvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja i kanališe ih  Od posebnog značaja je pitanje da li dete ima želju za učenjem  Dete će biti spremno da reaguje na izazove novih učenja i saznanja ako ima mogućnost da deluje, misli i izražava se u skladu sa svojim trenutnim moćima, ako je prihvaćeno i uvaženo.  Formiranje unutrašnje potrebe za saznavanjem  Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta, njega neće obradovati saznanje nečeg novog, bez čega se neće pojaviti ni interesovanje  Vaspitač u svom radu sa decom polazi i uvažava dečja interesovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i tako razvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja i kanališe ih  Od posebnog značaja je pitanje da li dete ima želju za učenjem  Dete će biti spremno da reaguje na izazove novih učenja i saznanja ako ima mogućnost da deluje, misli i izražava se u skladu sa svojim trenutnim moćima, ako je prihvaćeno i uvaženo.
  • 11. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU Opšta priprema deteta za polazak u školu  uvažavati specifičnosti detinjstva, ne lišavati dete radosti i punoće življenja  pružiti mu potpuno iskustvo koje stiče u zivotnim situacijama  važnije od savladavanja nastavnih predmeta je opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja da uočava pojave u prirodi i društvu i da samo izvodi zaključke  jačati mentalno i fizičko zdravlje za napore koje ga čekaju u školi Opšta priprema deteta za polazak u školu  uvažavati specifičnosti detinjstva, ne lišavati dete radosti i punoće življenja  pružiti mu potpuno iskustvo koje stiče u zivotnim situacijama  važnije od savladavanja nastavnih predmeta je opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja da uočava pojave u prirodi i društvu i da samo izvodi zaključke  jačati mentalno i fizičko zdravlje za napore koje ga čekaju u školi
  • 12. OPŠTA PRIPREMA ZA POLAZAK U ŠKOLU podrazumeva : 1. dobro razvijeno i fizički izdržljivo dete 2. dete sa izgrađenim motivima, zainteresovano da uči 3.dete razvijenih voljno – karakternih osobina za lakšu adaptaciju pri promeni sredine 4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji će biti postavljeni pred njega OPŠTA PRIPREMA ZA POLAZAK U ŠKOLU podrazumeva : 1. dobro razvijeno i fizički izdržljivo dete 2. dete sa izgrađenim motivima, zainteresovano da uči 3.dete razvijenih voljno – karakternih osobina za lakšu adaptaciju pri promeni sredine 4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji će biti postavljeni pred njega
  • 13. Neposredna priprema deteta za polazak u školuNeposredna priprema deteta za polazak u školu  realizuje se u predškolskim ustanovama i u tzv.”NULTIM “ odeljenjima u okviru osnovnih škola u sredinama gde ne postoje predškolske ustanove  Zakonom utvrđena kao obavezna  program predškolskog vaspitanja i obrazovanja je razrađen u dva modela – A i B čiji se izbor vrši u predškolskoj ustanovi na nivou svakog posebnog objekta  A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ; poštovanje dečjih interesovanja i potreba ; obrazovanje kao unutrašnja konstrukcija znanja; autonomija – centralni cilj; koncepcija predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja  realizuje se u predškolskim ustanovama i u tzv.”NULTIM “ odeljenjima u okviru osnovnih škola u sredinama gde ne postoje predškolske ustanove  Zakonom utvrđena kao obavezna  program predškolskog vaspitanja i obrazovanja je razrađen u dva modela – A i B čiji se izbor vrši u predškolskoj ustanovi na nivou svakog posebnog objekta  A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ; poštovanje dečjih interesovanja i potreba ; obrazovanje kao unutrašnja konstrukcija znanja; autonomija – centralni cilj; koncepcija predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja
  • 14.  B model : sadrži načela, ciljeve, sistem aktivnosti, organizaciju života i vaspitno – obrazovnog rada, saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom  NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU obuhvata sledeće oblasti : 1. Priprema za nastavu početnog čitanja 2. Priprema za nastavu početnog pisanja 3. Formiranje elementarnih matematičkih pojmova 4. Pripreme u području upoznavanja okoline 5. Pripreme u području likovnog vaspitanja 6. Pripreme u području muzičkog vaspitanja  B model : sadrži načela, ciljeve, sistem aktivnosti, organizaciju života i vaspitno – obrazovnog rada, saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom  NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU obuhvata sledeće oblasti : 1. Priprema za nastavu početnog čitanja 2. Priprema za nastavu početnog pisanja 3. Formiranje elementarnih matematičkih pojmova 4. Pripreme u području upoznavanja okoline 5. Pripreme u području likovnog vaspitanja 6. Pripreme u području muzičkog vaspitanja
  • 15. DOBRE STRANE UKLJUČIVANJA DECE U PPP  kompenzatorska funkcija – svoj deci se obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanja socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio- kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu  programsko i organizaciono povezivanje predškolskog i školskog vaspitanja → stvorena osnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju dece  predstavlja dopunu porodičnom vaspitanju uz unapređivanje vaspitne kompetencije porodice  u zajedničkoj akciji dece, vaspitača i roditelja se stvara i gradi autentičan program → nije izdvojen segment delovanja na dete nego podrška celokupnom njegovom razvoju DOBRE STRANE UKLJUČIVANJA DECE U PPP  kompenzatorska funkcija – svoj deci se obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanja socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio- kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu  programsko i organizaciono povezivanje predškolskog i školskog vaspitanja → stvorena osnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju dece  predstavlja dopunu porodičnom vaspitanju uz unapređivanje vaspitne kompetencije porodice  u zajedničkoj akciji dece, vaspitača i roditelja se stvara i gradi autentičan program → nije izdvojen segment delovanja na dete nego podrška celokupnom njegovom razvoju
  • 16.  polazi se od uzrasnih mogućnosti i potreba šestogodišnjaka ali i prilagođenosti karakteristikama školskog učenja Karakteristike uzrasta šestogodišnjaka :  igra je još uvek vodeća aktivnost  dečje saznanje je i dalje pod uticajem živog opažanja  odnos deteta prema zadacima je još uvek praktičan  detetu je više stalo do toga da ostvari cilj ne birajući način na koji će to postići  postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na stvari i pojave  više se osamostaljuju u zaključivanju  razvijaju se specifične vrste radoznalosti  polazi se od uzrasnih mogućnosti i potreba šestogodišnjaka ali i prilagođenosti karakteristikama školskog učenja Karakteristike uzrasta šestogodišnjaka :  igra je još uvek vodeća aktivnost  dečje saznanje je i dalje pod uticajem živog opažanja  odnos deteta prema zadacima je još uvek praktičan  detetu je više stalo do toga da ostvari cilj ne birajući način na koji će to postići  postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na stvari i pojave  više se osamostaljuju u zaključivanju  razvijaju se specifične vrste radoznalosti
  • 17.  govoru se poklanja posebna pažnja  deca se osposobljavaju da primaju informacije putem reči  intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opažanje vremena i prostora, stvaralačka mašta, opažajno – predstavno mišljenje ZADATAK VRTIĆA  razvojne moći mnogo veće nego što se i pretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOĐAVANJE NOVOM ŽIVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU  govoru se poklanja posebna pažnja  deca se osposobljavaju da primaju informacije putem reči  intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opažanje vremena i prostora, stvaralačka mašta, opažajno – predstavno mišljenje ZADATAK VRTIĆA  razvojne moći mnogo veće nego što se i pretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOĐAVANJE NOVOM ŽIVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU
  • 18. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU Motivaciona gotovost za polazak u školu  sastoji se od detetove želje da uči i zainteresovanosti da se bavi nečim što ga približava delatnosti odraslih→želja da se bude đak, ide u školu→važno da se želja temelji na realnim predstavama o onome što dete očekuje u školi→ određenije predstave formiraju se tek polaskom u školu  želja deteta da uči u školi mora biti zasnovana na realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji će pred njega biti postavljeni kada postane đak Motivaciona gotovost za polazak u školu  sastoji se od detetove želje da uči i zainteresovanosti da se bavi nečim što ga približava delatnosti odraslih→želja da se bude đak, ide u školu→važno da se želja temelji na realnim predstavama o onome što dete očekuje u školi→ određenije predstave formiraju se tek polaskom u školu  želja deteta da uči u školi mora biti zasnovana na realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji će pred njega biti postavljeni kada postane đak
  • 19.  osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlači učenje kao “ ozbiljna, sadržajna delatnost, koja dovodi do određenog rezultata, važnog, kako za dete, tako i za odrasle koji ga okružuju “  smisao je u formiranju unutrašnje potrebe za saznavanjem koja će u školi biti efikasnija od svih drugih oblika motivacije, kao što su to npr.ocene  saznajna potreba rađa radost za saznavanjem novog→ ukoliko se to nepostigne svaki trud je uzaludan: učitelj može da organizuje časove na najbolji način ali to nema efekta ako ne iskusi radost saznanja→ učenje biva nametnuto i rađa se otpor prema knjizi i učitelju→ negativne emocije  osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlači učenje kao “ ozbiljna, sadržajna delatnost, koja dovodi do određenog rezultata, važnog, kako za dete, tako i za odrasle koji ga okružuju “  smisao je u formiranju unutrašnje potrebe za saznavanjem koja će u školi biti efikasnija od svih drugih oblika motivacije, kao što su to npr.ocene  saznajna potreba rađa radost za saznavanjem novog→ ukoliko se to nepostigne svaki trud je uzaludan: učitelj može da organizuje časove na najbolji način ali to nema efekta ako ne iskusi radost saznanja→ učenje biva nametnuto i rađa se otpor prema knjizi i učitelju→ negativne emocije
  • 20. Motivi za učenje predškolske dece 1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, da obezbeđuju društvenu afirmaciju) 2. saznajni (radoznalost kao želja da se nešto sazna ili usvoji određena veština) 3. igrovni( igranje je motiv a do učenja dolazi uzgredno  socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova za školsko učenje→ teškoće se javljaju kad prevladaju igrovni motivi  za najstarije predškolce je karakteristično da se motivacija više ne vezuje samo za proces nego i rezultat aktivnosti koji postaje sve važniji i na određeni način se vrednuje tako da dete teži da njegov rad bude ocenjen pozitivno  centralna aktivnost je učenje čiji je motiv i smisao sticanje znanja i umenja Motivi za učenje predškolske dece 1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, da obezbeđuju društvenu afirmaciju) 2. saznajni (radoznalost kao želja da se nešto sazna ili usvoji određena veština) 3. igrovni( igranje je motiv a do učenja dolazi uzgredno  socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova za školsko učenje→ teškoće se javljaju kad prevladaju igrovni motivi  za najstarije predškolce je karakteristično da se motivacija više ne vezuje samo za proces nego i rezultat aktivnosti koji postaje sve važniji i na određeni način se vrednuje tako da dete teži da njegov rad bude ocenjen pozitivno  centralna aktivnost je učenje čiji je motiv i smisao sticanje znanja i umenja
  • 21. Fizička priprema dece za školu u vrtiću  potreban visok nivo opšteg telesnog razvoja i otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugo sedenje u klupi koje zahteva određeni položaj tela, teška dečja torba, put do škole  nezrela deca imaju sniženu i nestabilnu radnu sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teško se prilagođavaju uslovima nastave  u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se, nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi za pravilan fizički razvoj→ vrtić ima prave uslove da dete navikne na čistoću i da razvije higijenske navike  povoljno utiče na somatsko i psihičko zdravlje deteta Fizička priprema dece za školu u vrtiću  potreban visok nivo opšteg telesnog razvoja i otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugo sedenje u klupi koje zahteva određeni položaj tela, teška dečja torba, put do škole  nezrela deca imaju sniženu i nestabilnu radnu sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teško se prilagođavaju uslovima nastave  u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se, nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi za pravilan fizički razvoj→ vrtić ima prave uslove da dete navikne na čistoću i da razvije higijenske navike  povoljno utiče na somatsko i psihičko zdravlje deteta
  • 22.  dobro organizovane telesne i perceptivne motorne aktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravlje šestogodišnjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiče motorno iskustvo )  režim dana obezbeđuje obroke svakodnevno u isto vreme  kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece : • Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi • Izražavanje pokreta i kretanja – svest o drugima • Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest o okruženju  dobro organizovane telesne i perceptivne motorne aktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravlje šestogodišnjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiče motorno iskustvo )  režim dana obezbeđuje obroke svakodnevno u isto vreme  kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece : • Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi • Izražavanje pokreta i kretanja – svest o drugima • Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest o okruženju
  • 23.  primaran rad vaspitača na razvijanju navika kretanja→vežbe hodanja, trčanja, skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaćenja, bacanja, hvatanja, gađanja, kotrljanja, dizanja i nošenja, potiskivanja, vučenja i razvlačenja, igre na snegu, igre na vodi  vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa – vežbe oblikovanja : • Za razvoj mišića ramenog pojasa • Za razvoj leđnih mišića • Za razvoj trbušnih mišića • Za razvoj mišića nogu i stopala  primaran rad vaspitača na razvijanju navika kretanja→vežbe hodanja, trčanja, skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaćenja, bacanja, hvatanja, gađanja, kotrljanja, dizanja i nošenja, potiskivanja, vučenja i razvlačenja, igre na snegu, igre na vodi  vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa – vežbe oblikovanja : • Za razvoj mišića ramenog pojasa • Za razvoj leđnih mišića • Za razvoj trbušnih mišića • Za razvoj mišića nogu i stopala
  • 24.  Program fizičkih aktivnosti u PP grupama usmeren na  podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblika kretanja : hodanja, trčanja, skakanja, penjanja → podstiče se aktivnostima veće složenosti i manjeg intenziteta  podsticaj razvoja biomotoričkih sposobnosti: koordinacije, ravnoteže, sigurnosti, snage, brzine, izdržljivosti → podstiče se aktivnostima manje složenosti i višeg intenziteta  telesnim aktivnostima u vrtiću obezbeđuje se deci da kroz igru upoznaju radost kretanja  Program fizičkih aktivnosti u PP grupama usmeren na  podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblika kretanja : hodanja, trčanja, skakanja, penjanja → podstiče se aktivnostima veće složenosti i manjeg intenziteta  podsticaj razvoja biomotoričkih sposobnosti: koordinacije, ravnoteže, sigurnosti, snage, brzine, izdržljivosti → podstiče se aktivnostima manje složenosti i višeg intenziteta  telesnim aktivnostima u vrtiću obezbeđuje se deci da kroz igru upoznaju radost kretanja
  • 25. EMOCIONALNA PRIPREMA  emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao u mlađem uzrastu  emotivne ekspresije sublimisane i sve češće se izražavaju stvaralaštvom→dete ih najčešće izražava crtežom  izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji i raznovrsniji jer dete strahove stiče iskustveno→počinje da se plaši mogućih nesretnih slučajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha  uče da izbegavaju zastrašujuće situacije  prikrivaju reakcije straha ( naročito dečaci ) EMOCIONALNA PRIPREMA  emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao u mlađem uzrastu  emotivne ekspresije sublimisane i sve češće se izražavaju stvaralaštvom→dete ih najčešće izražava crtežom  izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji i raznovrsniji jer dete strahove stiče iskustveno→počinje da se plaši mogućih nesretnih slučajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha  uče da izbegavaju zastrašujuće situacije  prikrivaju reakcije straha ( naročito dečaci )
  • 26.  ljutnju i bes dete sve češće ispoljava i to u situacijama nepravedne optužbe, na neispunjena obećanja su burne reakcije ljutnje  češći su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, češći inat kao bes, dete radi baš ono što je zabranjeno→javlja se kompulzivni bes kod dece kojoj je uskraćena potreba za uvažavanjem i samostalnošću→impulsivno ispoljavanje besa je veoma retko  javlja se odložena reakcija besa u vidu osvete, pretnje, tvrdoglavosti i inata  radost se sve češće javlja u situacijama uspeha, pohvala i druženja sa vršnjacima→dete se sve češće raduje unapred, već na obećanje ili nagoveštaj određenih događaja; radoznalost postaje usmerenija, osmiščjenija i sve češće je dete zadovoljava samostalno  ljutnju i bes dete sve češće ispoljava i to u situacijama nepravedne optužbe, na neispunjena obećanja su burne reakcije ljutnje  češći su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, češći inat kao bes, dete radi baš ono što je zabranjeno→javlja se kompulzivni bes kod dece kojoj je uskraćena potreba za uvažavanjem i samostalnošću→impulsivno ispoljavanje besa je veoma retko  javlja se odložena reakcija besa u vidu osvete, pretnje, tvrdoglavosti i inata  radost se sve češće javlja u situacijama uspeha, pohvala i druženja sa vršnjacima→dete se sve češće raduje unapred, već na obećanje ili nagoveštaj određenih događaja; radoznalost postaje usmerenija, osmiščjenija i sve češće je dete zadovoljava samostalno
  • 27.  briga je indukovana vrlo često od strane odraslih koji neguju opštu atmosferu brige→dugotrajna prisutnost kombinovano sa nepravednim kažnjavanjem deteta produkuje snažan osećaj krivice→dete se često identifikuje sa tom ulogom i postaje “negativni vođa” grupe  ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, teže se raspoznaje  ljubav se najpre javlja prema vršnjacima i to suprotnog pola( još uvek se kombinuje sa stidom )  jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i članovima porodice  briga je indukovana vrlo često od strane odraslih koji neguju opštu atmosferu brige→dugotrajna prisutnost kombinovano sa nepravednim kažnjavanjem deteta produkuje snažan osećaj krivice→dete se često identifikuje sa tom ulogom i postaje “negativni vođa” grupe  ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, teže se raspoznaje  ljubav se najpre javlja prema vršnjacima i to suprotnog pola( još uvek se kombinuje sa stidom )  jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i članovima porodice
  • 28. Socijalna priprema  Socijalni kontakti – razvijaju se od:  usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifična interesovanja  razvijanja interesovanja za drugu decu i prilagođavanje na grupnu igru i život u zajednici  potpunog uspostavljanja grupnih odnosa među vršnjacima  Socijalna priprema – obuhvata :  negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj deci  navikavanje dece da se druže  negovanje trpeljivosti, taktičnosti, uvažavanja drugih Socijalna priprema  Socijalni kontakti – razvijaju se od:  usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifična interesovanja  razvijanja interesovanja za drugu decu i prilagođavanje na grupnu igru i život u zajednici  potpunog uspostavljanja grupnih odnosa među vršnjacima  Socijalna priprema – obuhvata :  negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj deci  navikavanje dece da se druže  negovanje trpeljivosti, taktičnosti, uvažavanja drugih
  • 29.  “socio – emocionalni razvoj može da obezbedi mnogo veći domet obrazovanja nego učenje specifičnih veština i ponašanja, ili čak intelektualnih operacija” ( K.Kami ) → ako su deca radoznala, snalažljiva, samopouzdana, sposobna da razmenjuju mišljenje sa drugom decom i odraslima ona će biti spremna da nastave da uče i izvan učionice i tokom kasnijeg života  atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno čistoj ) utiče na status njenih članova i na ponašanje “ malih maturanata “ – razvija se slika o sebi na poseban način : osećaju se odraslijima, šire se i njihovi socijalni kontakti, češće se izlazi van vrtića i učestvuje u životu društvene zajednice  “socio – emocionalni razvoj može da obezbedi mnogo veći domet obrazovanja nego učenje specifičnih veština i ponašanja, ili čak intelektualnih operacija” ( K.Kami ) → ako su deca radoznala, snalažljiva, samopouzdana, sposobna da razmenjuju mišljenje sa drugom decom i odraslima ona će biti spremna da nastave da uče i izvan učionice i tokom kasnijeg života  atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno čistoj ) utiče na status njenih članova i na ponašanje “ malih maturanata “ – razvija se slika o sebi na poseban način : osećaju se odraslijima, šire se i njihovi socijalni kontakti, češće se izlazi van vrtića i učestvuje u životu društvene zajednice
  • 30.  sposobni za grupno rešavanje pojedinih problema→raspravjlaju o njima, brane svoja stanovišta i porede ih sa tuđim, traže argumente i protivargumente i sporazumevaju se koje je rešenje najverovatnije da bi ga i praktično proveravali  vaspitač ima zadatak da formira javno mnjenje koje objedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradničkih odnosa, izaziva zajedničke doživljaje i razne vrste razmena među decom, inicira poslove povezane opštim ciljem→prilika za to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celom vaspitnom grupom dece  vaspitač treba da ujedinjuje pojedinačne napore dece na širem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se od kućica napravi grad ...); bitne su prilike da deca dele zajednički doživljaj kolektivne proslave rođendana, posete različitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, svečani ispraćaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtića  sposobni za grupno rešavanje pojedinih problema→raspravjlaju o njima, brane svoja stanovišta i porede ih sa tuđim, traže argumente i protivargumente i sporazumevaju se koje je rešenje najverovatnije da bi ga i praktično proveravali  vaspitač ima zadatak da formira javno mnjenje koje objedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradničkih odnosa, izaziva zajedničke doživljaje i razne vrste razmena među decom, inicira poslove povezane opštim ciljem→prilika za to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celom vaspitnom grupom dece  vaspitač treba da ujedinjuje pojedinačne napore dece na širem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se od kućica napravi grad ...); bitne su prilike da deca dele zajednički doživljaj kolektivne proslave rođendana, posete različitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, svečani ispraćaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtića
  • 31. Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta  aktivnosti od praktičnih do usmerenih razvijaju istrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje i samokontrolu  deca uče da planiraju i određuju cilj svog rada, biraju materijale i sredstva da bi ostvarili određene rezultate  radne aktivnosti :samoposluživanje, briga o biljkama,pravljenje igračaka, aktivnosti u široj društvenoj sredini Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta  aktivnosti od praktičnih do usmerenih razvijaju istrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje i samokontrolu  deca uče da planiraju i određuju cilj svog rada, biraju materijale i sredstva da bi ostvarili određene rezultate  radne aktivnosti :samoposluživanje, briga o biljkama,pravljenje igračaka, aktivnosti u široj društvenoj sredini
  • 32. Priprema deteta za prihvatanje školske discipline  najvažnije da shvate odnos učitelj – učenik  prvi put se sreću sa obavezama društvenog karaktera  približavaju se značajno ulozi odraslog koju su želela  svaki sledeći korak ograničen je za dete novim pravilima i zahtevima  često se javljaju destruktivne emocije i reakcije  deca koja su pohađala vrtić imaju pozitivne stavove prema školi i odgovarajuću motivaciju  deca se trude da što bolje obave zadatak, ispravljajući greške, radeći na pravilan način, formira se kod dece lepo ponašanje sa adekvatnim emocijama Priprema deteta za prihvatanje školske discipline  najvažnije da shvate odnos učitelj – učenik  prvi put se sreću sa obavezama društvenog karaktera  približavaju se značajno ulozi odraslog koju su želela  svaki sledeći korak ograničen je za dete novim pravilima i zahtevima  često se javljaju destruktivne emocije i reakcije  deca koja su pohađala vrtić imaju pozitivne stavove prema školi i odgovarajuću motivaciju  deca se trude da što bolje obave zadatak, ispravljajući greške, radeći na pravilan način, formira se kod dece lepo ponašanje sa adekvatnim emocijama
  • 33.  veliki uticaj na decu vrše druga deca iz grupe koja intervenišu u slučajevima narušavanja od strane nekog deteta ili grupe dece  deca lako prihvataju pravila ponašanja i lako se socijalizuju ako od strane vaspitača osete potpuno razumevanje , punu podršku i pravilnu saradnju  bitna je:  odnegovana sposobnost usmeravanja pažnje  samodisciplina  i samokontrola sopstvenog ponašanja  veliki uticaj na decu vrše druga deca iz grupe koja intervenišu u slučajevima narušavanja od strane nekog deteta ili grupe dece  deca lako prihvataju pravila ponašanja i lako se socijalizuju ako od strane vaspitača osete potpuno razumevanje , punu podršku i pravilnu saradnju  bitna je:  odnegovana sposobnost usmeravanja pažnje  samodisciplina  i samokontrola sopstvenog ponašanja

1 comment: