Висока школа струковних студија за васпитаче
ПРИРУЧНИК ГОВОРНИХ ИГАРА
Предмет: Методика развоја говора I
Ментор: Студент:
Мр Анђелка Лазић Павловић Дуња 48/08
Мр Катарина Бугарчић
Шабац, 2010
Невербалне игре и активности
Код предшколске деце, чији говор је у фази развоја и у највећој мери имлицитне природе (везан за ситуацију и разумљив људима из најближег окружења), невербални говор је уткан у доброј мери у све комуникацијске ситуације. Задатак је одраслих да препознају, тумаче и адекватно реагују на поруке упућене невербалним путем. На тај начин може да се успостави пожељна комуникација. С друге стране, примењујући у раду различите типове невербалних игара и активности (гестовне игре, игре пантомиме, игре покретима и деловима тела), одрасли развијају слична својства и код деце, ближе упознају децу и, што је веома важно, раде на развоју способности различитог изражавања деце. Поред овога, примењујући невербална средства се чине предметом играња, што је веома повољно за развој стваралачких особина деце.
Игре препознавања и уочавања различитих сигнала на себи и код других: код детета, друге деце, код васпитачице, родитеља, баке, деде, код одраслих у околини, на улици. Како показујемо кад смо љути? Како кад смо весели? Како кад смо замишљени? Како се поздрављамо? Које начине поздрављања смо уочили? Како тражимо тишину?
У оквиру су и ТУМАЧЕЊА невербалних сигнала. Шта значе ти сигнали?
Игре опонашања на невербалном плану:
- приказивање различитих занимања људи и погађање о коме је реч;
- приказивање различитих радњи;
- причање прича пантомимом и превођење на језички план;
- слање сигнала: једно дете изведе покрет, остала деца прихватају ( слање може да се успорава или убрзава);
- наизменично слање и примање сигнала у паровима;
- засмејавање других невербалним порукама;
- превођење познатих прича на невербални план;
- глума разговора: Игра се организује тако да једно дете отвата уста, али не изговара речи. Друго дете треба да дешифрује шта његов пар говори;
- слање сигнала руком: Деца се држе стиснутих руку једно за друго и стиском пошаљу поруку, на пример, два дуга и један кратак стисак. Игра се наставља по идеји деце;
- слање порука намигивањем;
- слање поздрава руком;
- слање поздрава главом или комбинацијом различитих средстава:
- слање звукова: Деца су у кругу. Једно дете каже неки звук, на пример, звук сирене. Звук иде у круг. У супротном смеру васпитачица пошаље други звук или невербални сигнал, на пример, нежни додир детета, који такође иде у круг. Може и треће дете да убаци сигнал, тако да три сигнала круже кругом.
Игре замишљања: Деца замишљају да раде или носе нешто што је тешко радити и носити у одређеним ситуацијама. На пример, ношење сладоледа у корнету на великој врућини, учење вожње бицикла, прелаз преко блатњавог пута по киши. Остала деца га имитирају.
За идентификацију, тумачење и имитирање могу се користити различита средства, као на пример: исечци из новина на којима су људи у различитим односима, картице са налепљеним или нацртаним ситуацијама, сличице, дијафилмови са циљем да се протумаче невербални сигнали и преведу у вербални план. На тај начин могу да се развијају драмске невербалне игре деце. Потребан је подстацај васпитача у смислу: „Шта је даље било? Како се завршио њихов разговор? Представи то! И коме си се даље обратио? Како?“
Игре и активности за развијање комуникативне функције
Различита употреба говора може да се практикује ако је дете, као носилац свог говорног развоја, стављено у ситуацију да говори, да размењује са другима своја искуства, да варира говор у односу на различите ситуације и саговорнике, ако га саговорник уважава и тиме подстиче на разноврсну говорну продукцију. То, даље, подразумева комбимацију различитих форми рада: лично изјашњавање, размена у паровима, формирање мањих и већих група, различит говорни узор.
Функције говора треба развијату различитим системима игара. Дата подела је условна, јер се ниједна функција не јавља у чистом виду, па ће и наведене игре имати „боју“ других функција.
Игре слушања у комуникацији
Циљ: развијање слушања као битне компоненте комуникацијског процеса- усмеравање пажње на смисао поруке да би дете разумело шта други кажу.
Да би се учило слушање, децу треба стављати у ситуације у којима, да би били активни учесници, морају, пре свега, бити активни слушаоци. Најповољнија ситуација је када се организује рад у мањим групама и у игри учествује васпитачица, која у почетку треба да помаже деци.
Игра дошапни
Деца су у кругу. Васпитач првом детету до себе дошапне једну реч. То дете ту исту реч прослеђује другу до себе, такође шапатом. Тако до краја. Последње дете каже гласно шта је чуло. Шта се догодило са речи док је прешла цео круг? Зашто?
Игра се понавља, јер ће деца бити мотивисана да се активније укључе.
Варијанта:
Исти поступак, али са реченицом, са две речи, са две реченице (за старији узраст).
Преношење поруке- извршавање налога
Организација игре је иста, само се у овом случају шапатом преноси налог. Последње дете у кругу извршава налог.
Разговор: Како гласи прави налог? Шта је чуло последње дете'? шта се десило са реченицом?
Слушање пара
Васпитач подели децу на парове. Први пар, односно једно дете у пару пита друго дете, на пример, шта највише воли да ради, или да се игра, или ... друго дете прича, а задатак онога који поставља питања је да врло пажљиво слуша без прекидања. После овога, саопштава осталима шта је чуо.
Упутство
Васпитач даје упутства једној групи деце која добро слушају шта треба да ураде. Извршавају налог по упутству. Друга група такође добро слуша и процењује да ли је налог извршен у складу са оним што је васпитачица дала.
Цртање слика
Игра се организује тако што једно дете описује слику (слика, цртеж треба да буду једноставни), а остала деца је цртају, а да је пре тога нису видела.
Након цртања, разговара се колико су деца пажљиво слушала и колико је описивање слике било добро.
Настави даље
Деца седе у кругу. Једно дете почиње причу, каже неколико реченица. Друго дете наставља, али, да би наставило, треба да преприча оно што је претходно дете (односно, деца) рекло. У почетку треба да им помаже васпитачица, док деца не схвате правила игре.
На млађим узрастима треба радити са мањом групом деце, тако ће и садржај препричавања бити краћи, а тиме прилагођен могућностима деце.
Чин писања писама може да буде врло пожељна ситуација за остваривање различитих циљева на комуникацијском плану.
Прилика је да деца експлицирају поруку и да је формулишу у складу са комуникацијском ситуацијом. Васпитач може да предложи да се напише писмо одсутном детету о новостима које су се десиле у групи и установи, да се распитају када ће дете доћи ... деца могу, у мањим групама да се договарају шта ће писати, шта ће питати, обавестити. Свака група прича свој садржај, а затим се договарају шта је најважније да се напише у писму. Васпитачица (или, ако деца знају
да пишу, она пишу) у сарадњи са децом пише писмо које шаљу на пошту.
На сличан начин користе се и друге погодне ситуације, као, на пример:
* састављање и слање телеграма различитим поводима;
* израда и састављање честитки (празници, рођендани);
* писање посвета (на књигама, на цртежима);
* осватљање порука (васпитачици, родитељима);
* обраћање познатим и непознатим људима у разноврсним животним ситуацијама. Питања, молба;
* изражавање захвалности некоме ( другу, васпитачици, комшијама).
Игре и активности за развијање обавештајне
функције
Обавештавамо:
* састављање, у заједничким активностима са децом, обавештења различитог карактера: обавештавамо децу из других група или предшколских установа да се у нашој групи даје представа у којој су деца главни глумци, обавештавамо запослене у нашој установи да смо правили изложбу наших радова. Предлажемо им да нас посете, дајемо на знање свима олини да организујемо весели карневал (маскенбал); обавештавамо све родитеље да је нашем другу рођендан тада и тада, обавештавамо јавност да славимо Дан дечјих права;
* сачињавамо обаваштења хумористичног карактера;
* обавештавање телефоном;
* слање обавештења телеграмом (телефаксом);
* улазимо у различите улоге и дајемо обавештење о поласку и доласку возова; обавештавамо возаче о стању на путевима;
* обавештавамо о радном времену предшколске установе;
* обавештавамо у форми „малих огласа“: купујемо-продајемо и слично.
Извештавамо:
* извештавамо о расположењу у нашој васпитној групи;
* извештаваомо о томе како смо провели дан; ко је био највеселији, зашто, ко је добио брата, сестру, ко је помагао друговима;
* деца улазе у улоге извештача са различитих места: пренос фудбалске утакмице, извештавање са пијаце, извештавање са различитих путовања и слично. Као саставни део ових активности могу се организовати, на пример: сталне радио-емисије под називом „Радио клинци и клинцезе“ које извештавају сваког дана у одређено време. Врло корисне би биле такозване „контакт-емисије“ у којима учествују друга деца као слушаоци који постављају питања и траже одговоре на одређена питања. Ова форма је погодна и за практиковање друге врсте говора: предлагање, обавештавање о времену, саопштавања вести из групе и слично.
При овоме треба ангажовати увек нову групу деце, пружајући им одговарајући подстицај, посебно деци која мало говоре.
Телефонирања:
* учење правила телефонирања; како телефонирати, када?
* телефонски разговори са децом из других група;
* телефонски разговори са васпитачицом;
* телефонски разговори са куварицама у предпшколској установи;
* телефонски разговори са млађом децом;
* телефонски разговори са непознатим особама, да би се добиле информације различитог садржаја; када полази воз, какво је време на мору, које сликовнице су штампане, колико коштају, где могу да се набаве и слично;
* телефонирање да би се оставиле поруке; иста порука разним људима;
* разговори са људима различитих занимања и година старости;
* могу се организовати „телефонијаде“. Неколико њих зове централу, у централи „распад“ и настаје телефонска збрка... Траже објашњење, шта се дешава?
* слање шифрованих порука телефоном;
* плаћање телефонских рачуна: ниских, високих;
* преношење кратких и јасних информација.
Давање упутстава и налога
Циљ: деца развијању способност прилагођавања говора тренутној ситуацији, развијању способност прецизног и јасног говорења, као и способност слушања.
Једноставнија варијанта:
Деца се поделе у парове и распореде у два реда. Деца из првог реда дају налоге деци из другог реда. Деца извршавају налоге. Затим се улоге мењају. Налоге формулишу сама деца и то им даје карактер различитости. У овој варијанти даје се један налог.
Сложенија варијанта:
Деца дају два, три, четири... налога, друга деца извршавају. За ову варијанту је погоднији рад у мањим групама у којима сама деца дају налоге, извршавају, а остали су посматрачи. Након овога, деца воде расправу: да ли су погрешили, зашто су погрешили, колико налога могу да изврше и слично.
Варијанта:
Сва деца су у кругу. Једно дете жмури. За то време, васпитачица или дете сакрију у соби предмет. Даје се знак детету да отвори очи и да покуша да пронађе сакривени предмет, по инструкцијама које му даје дете које је сакрило предмет: „Иди напред, десно, погледај ниже“ и слично. Дете га проналази.
Цртање по налогу:
Једно дете нацрта нешто једноставно, оно што жели. Даје налог другом детету које се налази иза неког заклона да и оно нацрта то исто по инструкцијама које добија од првог детета.
Након завршетка, упоређују се цртежи и води се разговор о томе да ли смо негде погрешили, зашто.
Васпитачица може да бележи налоге које деца упућују, како би уочавала могуће грешке деце у експлицирању порука као основу за даље педагошко деловање.
Слична игра може се организовати са заклоном уз коришћење грађевинског материјала. Овде мора де се води рачуна о броју делова и облика у односу на узраст деце.
Облачимо лутке
Активност се започиње исецањем лутака од картона и прикупљањем одеће за лутке. Обе лутке (ако се изводи са двоје деце) морају да имају имају исту одећу. Једно дете добија задатак да обуче своју лутку и да другом детету које се налази иза паравана да инструкције да и оно обуче своју лутку, на исти начин како је обучена прва лутка.
Када заврше, води се разговор о томе да ли су лутке исто обучене, ако нису, зашто нису, зашто је дошло до грешке, како је требало да се упути или постави питање.
На исти начин могу се оргнизовати игре са одређивањем положаја на мапи, или игре слагања мозаика, игре са различитим слагалицама.
Чвор
Деца се ухвате за руке. једно дете се одвоји и жмури (и не мора). Остала деца се уплету не пуштајући руке. Дете које је било са стране има задатак да их расплете дајући само ВЕРБАЛНЕ налоге. У почетку треба предлагати једноставнија уплетања.
Дискусија: Да ли смо се добро расплели? Ако нисмо, зашто нисмо.
Игре и активности за развијање хеуристичке
функције
У комуникацији са другима деца често постављају питања (коришћење говора за сазнавање). Дечја питања имају различит карактер; неки пут су то питања која имају за циљ само одржавање контакта са другима. Око треће године јављају се питања која имају за циљ именовање, обавештавање (шта је то? вечна игра питања). Од четврте до шесте- седме године је прави период запиткивања, када питања добијају, поред осталог, сазнајни и комуникативни карактер.
У дечјим питањима манифестује се развој дечјег духа, она су продукт дечје интелектуалне радозналости и зачуђености. Дечја питања су „први знак дечје мисоне ангажованости“.
У процесу васпитања треба уважавати дечју потребу за постављањем питања, јер „задржавањем питања, задржавамо и дечји развој“. Уважавање дечје потребе за постављањем питања укључује и одговарање на дечја питања. Одговори одраслог треба да буду прилагођени дечјим могућностима („интелектуално подношљиви“), довољно информативни, по могућности занимљиви.
Стварење питалица
Обзиром на то да се у предшколској пракси већ користе питалице, као форма традиционалног народног стваралаштва, ту врсту искуства треба користити за стварање и измашљање питалица различитог карактера. Овај тип игара могу да стварају деца старијег узраста, која су, када је у питању мисаони развој, у могућности да издвајају, бар донекле, битне одлике једног предмета, што је битна одлика питалица. Подразумева се да је ово процес и да треба имати разумевања за различите дечје варијације, успешне или мање успешне са становишта одраслог. У односу на дете, свака креација је успешна, то је његов домет у том тренутку.
Цврчак и мрав
Цврчак дође зими мравима, молећи их да му позајме које зрно жита да се прехрани како не би умро од глади. Мрави га упиташе:
* Шта си летос радио?
* Свирао сам –одговори он.
* Свирао си?! А ти сад играј да те глад прође. Хајде, губи се испред наших врата!
Децу најпре упознамо са садржајем басне, затим прелазимо на импровизовану драматизацију. Показујемо играчке, демонстрирамо кретање мрава и гласање цврчка који се излежава. Током игре и после ње, подстичемо децу да измишљају пословице о раду:
Ко лети хладује, зими гладује.
Где си певао летос, певај и зимус!
Ко ради, тај има. Ко не ради, тај нема.
Ко рано рани, две среће граби.
Зрно по зрно погача, камен по камен палача.
Сто вукова(Григор Витез)
На тему „страх“ пословички исказану: „ У страху су велике очи“, можемо предвидети разноврсне облике коришћења прозних и стиховних текстова о страху и то проткати одговарајућим пословицама:
У страху су велике очи.
Одсекле му се ноге од страха.
Он је страх и трепет за нас.
Страх границу чува.
Лав и црв
Уз ову басну иду пословице о упорности, знању, истрајности:
Ум царује, снага кладе ваља.
Од једног удара дуб не пада.
Тиха вода брег рони.
О мајци
На сунцу је топло, код мајке је добро.
Има руке од злата.
Није ти он мајка па да те моли.
Воли те као мајка.
Пази те као мајка.
Храни те као мајка.
Пас и његова сенка
Користећи садржај ове познате басне за вежбе причања деце уз позориште сенки или неко друго радно-игровно средство подстичемо децу да се присете и кажу- употребе пословицу која одговара тој животној и радно- игровној ситуацији:
Ко тражи веће, изгуби из вреће.
Он ће те жедна преко воде превести.(преварити)
Он иде уз воду.(ради нешто наопако)
Одгонетање непознатих предмета
Васпитач доноси у групу један предмет који деци није познат или им је недовољно познат. Показује га једној групи деце. Оставља довољно времена да га разгледају, опипају, да једни другима постављају питања, да одговарају: какав је то предмет, чему служи ...
Исто чини и са другом групом деце. Ако су одговори група различити, организује ситуацију сучељавања, говорне размене. Може да се иницира и давање имена непознатом предмету.
Овој скупини припадају игре типа чаробне тобре. Извлачи се један предмет, скрива се у руци, иза тела или паравана, а друга деца постављају питања са циљем да ппогоде о којем предмету је реч.
Игре типа квиза-ДА-НЕ
Ове игре могу да се изводе у паровима. Једно дете замисли један предмет или сакрије предмет. Друго дете треба да одгонетне о којем је предмету реч, описујећи предмет у форми питања (да ли је то предмет који ...). Дете које има предмет одговара само са „да“ или „не“. Када дете погоди, замењују се улоге. Ове игре, ако се довољно осмишљено изводе, могу да развијају код деце логичко мишљење. У том случају се не иде на погађање, већ на размишљање, што укључује редослее у постављњу питања, селекцију питања и слично.
Питања супретног значења
Ово су игре у које су укључене речи супротног значења. Могу се играти са сличицама, али за ове намене су прикладније оне које се изводе на вербалном плану. У почетку их иницира васпитач, а
касније и сама деца могу да измишљају различите могућности за игру. Васпитач почиње тиме што пита децу шта је, на пример „прво“. Деца набрајају, а затим пита „А шта је последње?“, „Шта је близу, а шта далеко?“, „Шта је плитко, а шта дубоко?“.
Стваралачки део активности започиње онда када су деца у ситуацији да она постављају питања и налазе логичне одговоре.
Активност поприма игровни карактер када се пређе на питања која се римују или се слажу по неком семантичком или фонолошком критеријуму: „Ја вама кратко, а ви мени слатко“, „Шта је кратко, а шта слатко?“ и слично.
Загонетке
Занимања људи
Имам доказ да те воли
он је с тобом кад те боли,
стигао је од свих пре,
иако ти рођак није.
Сетиће се деца сва,
он ти каже: „реци а-а-а“!
Ко је то? Шта је то?
(Лекар)
Носим белу капу
и бело одело,
за сто припремам
најважније јело.
(Пекар)
Није мачак, није птица,
сав у црном, црна птица,
читав дан по крову хода,
није облак није вода.
Посве чудан занат има,
он се бави око дима.
(Оџачар)
Није музичар, а свира,
насред трга диригира.
Он помаже, он се смеши,
а кажњава кад се згреши.
Знак је дао „хајде здраво“
ти ћеш десно , ја ћу право.
(Саобраћајни полицајац)
Загонетке о стварима(предметима) и деловима тела
Тело ми је дрвено, срце црно камено.(Оловка)
Не треба ни коњ ни во, радим за орача сто.(Трактор)
По пучини лађа броди, ни по мору, ни по води.(Авион)
Голема ала влак прогутала.(Тунел)
Летим високо, а нисам птица.(Авион)
Око пања два локвања.(Уши)
Грбаво прасе све поље попасе.(Срп)
Црвендаћ мали с њим се не мали.(Шибица)
Беле коке испод стрехе вире.(Зуби)
Шта је најслађе на свету?(Сан)
Бела кула без прозора.(Јаје)
Стари седи деда све једнако гледа кроз прозора два.(Наочаре)
Загонетке о природним објектима и природним појавама
Пола хлеба на планини стоји.(Полумесец)
Једно се око насмејало појасом свет опасало.(Дуга)
Зуба нама, руку нема, а опет уједа.(Мраз)
Оца нема, мајке нема, а свако се јутро рађа.(Сунце)
Беле пчеле на земљу селе.(Пахуљице)
Навади се вран гавран долаз нам сваки дан.(Мрак)
Једна груда воска целом свету доста.(Сунце)
Пуна тепсија златних колачића.(Звезде)
Загонетке о биљкама
Црвене главе вире из траве.(Јагоде)
Пуна школа ђака ниоткуда врата.(Лубеница)
На врх штапа црвенкапа.(Гљива)
У земљи јој глава црвена као цреп. Зелен као трава напољу јој реп.(Цвекла)
Загонетке о животињама
Ни ранар, ни видар-а крв пусти.(Комарац)
Оре као орач, црно као ковач.(Кртица)
Са два весла чун, има црвен кљун.(Патка)
Вози златну кочију, на репу му сто очију.(Паун)
Сам лончић и пољу ври.(Мравињак)
Читав дан иде, а из куће не излази.(Пуж)
Допуњалке
Шта кокошка даје? То се зове ... (јаје).
Болеснику треба потражити ...(лека).
Ја те волим трешњо,добро наше дрво,
после зиме ти нам пружаш воће ...(прво).
Сваком сам војнику ком је снага мушка,
другарица права, име ми је ... (пушка).
Игре и активности за развијање имагинативне функције говора
Имагинативна употреба говора је коришћење говора за стварање игровне, измишљене ситуације. Полази се од схватања да су имагинација и стваралаштво опште људске способности и битни чиниоци у развоју личности, које, као такве, треба неговати и култивисати од најранијег детињства. То се може постићи оплемењивањем дечје игре као основне делатности детета коју, поред осталог, карактерише илузорни план и која сама по себи пружа могућност за развој стваралачких способности. На практичном плану то подразумева планирање и реализацију различитих типова говорних игара и активности у којима ће дете, као активни учесник, практиковати говор на измишљеном, игровном плану.
Треба поћи од онога што деца носе у искуству и што је само по себи игровно. На пример: игре слоговима. Игре слоговима могу да се користе уз подршку васпитача, као и игре речима са различитим наставцима, на анда (банда, веранда, беванда, чарапанда), речи на еч: меч, скеч, гргеч, креч..., речи које се слажу, страшне речи, смешне речи, топле речи, тешке речи, кратке речи, дугачке речи... (идеје треба потражити од деце).
Стварање имена, песама, бесмислица
Од деце се тражи да измишљају имена градовима према неком цвећу (Невенград, Лалаград), да праве комбинације са именима животиња (Јежоград, Нојград) и слично.
Сличне су и игре измишљања имена стварима према њиховој употребној вредности, као, на пример: Нож Секаловић, Столица Седељковић, Оловка Писаревић, Кликерко Котрљановић, Радио Свирковић).
Предшколска деца могу да стварају песме кад су довољно подстакнута и кад схвате да се та врста стваралаштва уважава од стране васпитача.
За стварање стихова могу се користити различита мотивациона средства. На пример, могу се користити литерарни текстови одраслих. Песма Григора Витеза „Кад би дрвеће ходало“ може да буде добар подстицај за развој маште. Васпитач може кренути питањем: Шта би било кад би...? (човек постао птица, кад би се све животиње ухватиле у коло...).
У измишљању песама, васпитач може да има различите улоге. На пример, у групном стварању стихова, може да започне један стих, деца настављају, или васпитач каже пола стиха, а деца, римујући, допуњавају.
Смишљене бесмислице представљају намерне окренут ред ствари. Њихова сазнајна вредност је несумњива, јер „иза сваког „НЕ ТАКО“ дете јасно осећа „ТАКО“, свако одступање од норми – јаче уверава дете у норму“ (Чуковскиј). У пракси, та врста дечјих творевина названа је изокретаљке. Ево неколико примера:
Зец пушку лови, пушка носи зеца.
Крава кукуриче, а петао носи млеко.
Кокошка јури лисицу.
Овакве игре мислима и речима пружају добру, опуштајућу атмосферу, обогаћену хумором.
Стварање прича
Постоји више могућности за стварање и измишљање прича, што омогућава практиковање говора на имагинативном и стваралачком плану.
На пример:
* Васпитач прича причу, али не до краја. Оставља деци да они заврше причу онако како желе. То могу да чине појединачно, у паровима али малим групама.
* Ово исто може да се комбинује са драмским извођењем. Деца се претходно, у групи, договоре шта ће глумити и говорити.
* Деца се могу дати речи од којих ће смислити причу. То могу бити њихове најлепше речи, речи које они одаберу, три ствари које извуку из торбе и слично.
* Деци се могу поделити сличице или делови илустрација неке сликовнице, од којих могу да развијају приче.
* Деца седе у кругу. Игра почиње тако што једно дете каже једну реч. Дете до њега додаје своју реч на реч претходника, и тако редом. Уколико је група велика, деца нису у могућности да запамте цео сиже, па им треба омогућити да од половине круга препричају оно што су претходни учесници рекли и да на то додају своје рече или реченице.
* Деца могу, из припремљене торбе са играчкама, да извлаче играчке и да састављају приче тако што настоје да створе заједничку причу, водећи рачуна да буде смисаона, да је вежу за
причу претходника, али и за име играчке која је извучена. Ова врста стварања погодна је за старији узраст деце.
* Може се организовати такозвано причање приче цртежом. Деца седе у кругу или у мањим групама. Једно дете започне цртеж, друго наставља и тако редом до краја. Када се дође до краја, последење дете почиње да прича причу на основу цртежа. Дете до њега наставља и тако редом.
* Састављање причи уз помоћ лутки као мотивационог средства (могу се користити готове лутке); дете разговара са лутком, деца у паровима говоре уместо лутки (стављају се у позицију другог); лутка се обраћа свој деци са задатком да измисле такву и такву причу...
* Посебно мотивационо средство су лутке које васпитачица црта на дечјим прстићима или длановима. Ако су деца старија, могу једни другима да цртају ликове, са задатком да створе причу у пару. Васпитач може да им помаже у развијању тако што ће им предложити тему или им рећи тип лутке (весела, тужна).
* Посебну групу чине такозване фантастичне приче. Од деце се може тражити да измисле неку необичну животињу, да размисле о облику тела те животиње, о томе како се креће, да ли је велика или мала, чиме се храни. Деца могу и да покажу како изгледа та чудна животиња, да испричају причу о њој. Тако се може добити више необичних прича.
* Треба тражити од деце да измишљају приче о чаробним земљама, ко тамо живи, како се живи, ко влада том земљом. Приче могу и да се илуструју.
* Могу се организовати причања о необичним и тајновитим путовањима, по далеким, егзотичним земљама у којима живе високи, односно мали људи и слично.
Следећа могућност је измишљање загонетки, питалица, одгонетки, изокретаљки и брзалица.
Ово су језичке форме које деца могу да стварају, али је неопходно да, пре стварања измишљања од стране деце, ове форме живе у дечјем искуству, посредовањем ове врсте стваралаштва од стране васпитача.
Где ко живи на основу имена
Маца у мацарнику
Гуска у гусарнику
Прасе у прасари
Оса у осарници
Мрав у мраварници
Слон у слонари
Мува у муварници
Измишљамо како се каже за онога ко чува
Овце-овчар
Краве-кравар
Пчеле-пчелар
Воденицу-воденичар
Болесника-болничар
Голубове-голубар
Свиње-свињар
Путеве-путар
Зечеве-зечар
Звери-зверињар
Змије-змијар
Стражу-стражар
Рибе-рибар
Птице-птицар
Живину-живинар
Шуме-шумар
Пилиће-пилићар
Казујемо занимања- шта ко прави
Свеће-свећар
Цвеће-цвећар
Фарбу-фарбар
Кола-колар
Бачву-бачвар
Корпе-корпар
Злато-златар
Пут-путар
Зид-зидар
Сто-столар
Писмо-писар
Хлеб-пекар
Уже-ужар
Лагарије
Да вам певам што истина није. Деца воле да слушају лагарије, да их осмишљавају, а и обичне приче да претварају у нонсенсне.
Да вам певам што истина није:
Гуска воду из решета пије,
Крмача се на сламу попела
И пилиће са собом повела.
Сви прасићи сламу чепркају,
А пилићи крмачу сисају.
Шта се догодило у међувремену
Опис игре: деци се дају две слике, од којих једна представља почетак, а друга крај приче-почетна и завршна ситуација. Деца треба да испричају шта се догодило у међувремену, проналазећи што је могуће више решења. Тежа варијанта игре је да се једном опише тужан, а други пут весео (смешан) догађај.
Ја сам Црвенкапа
Садржај познатих прича врло радо говоре у првом лицу- као да се њима десило. Оваква причања садржаја познатих прича интересантна су за сву децу, зато што врло лако прелазе у право стваралачко причање, кад се нешто дода или измени.
Мењамо ликове познате приче
Деца прво морају добро да упознају садржај неке приче. После се договоримо да променимо ликове, а садржај да остане исти.
Рецимо: уместо Црвенкапе-дечак Плавокапи, уместо баке-дека, ...
Вук и три прасета-лисица и три кокошке
Коза и седам јарића-кокошка и седам пилића
Успавана лепотица-успавани принц
Наставити започету причу
Почнемо причу, кажемо једну реченицу и подстакнемо децу да размисле и кажу шта је даље могло да се деси: „Зека је био гладан“- куда је ишао, кога је срео, ко га је нахранио,...
Игре и активности за развијање експресивне функције говора
Деца изражавају емоције на различите начине, поред осталог, скандирањем, спајањем покрета и речи или неким чистим језичким формама. За све те форме језичког изражавања треба имати осетљивост и разумевање и прихватити их као специфичну употребу говора, која настају у тренутку, спонтано када је „дете преплављено емоцијама и радошћу“ (Чуковскиј), називају се „екикики“. У том тренутку, дете је стваралац речи које изговара у ритму који само измишља, комбинујући различита изражајна средства. Такве творевине настају, на пример, када деца угледају васпитача кога воле, ако га дуго нису видела (Ма-ри-ја, Ма-ри-ја...).
Потребно је организовати активности у којима деца ГОВОРЕ о ономе што су видела, чула, доживела, осетила. У том смислу могу се организовати индивидуални или групни разговори на тему: Ја волим, Ја не волим, Желим... Тужан сам... Добар део оваквих активности ради се у оквиру развијања појма о себи.
Код деце треба развијати и такву врсту интеракцијских односа који подразумевају развијање разумевања за потребе осећања других. Предлажу се и игре које се односе на развијање емпатије према другима.
И за овај тип активности треба користити непосредно животно искуство деце: пријатне и непријатне догађаје и доживљаје везане за живот у породици, предшколској установи, ужем и ширем социјалном окружењу. Васпитач треба да говори са децом о својим радостима и слабостима, да заједнички превазилазе неке проблеме везане за емоционалну сферу, водећи рачуна о сложености односа и примерености теме.
Сем конкретних животних ситуација, за практиковање експресивне функције говора могу се користити готови материјали, као, на пример: картице са ликовима људи на којима су приказани различита емоционална стања, фотографије, исечци из новина и слично.
Ови материјали могу да се користе за препознавање емоције, причање о томе зашто се тај човек тако осећа, а шта је могло да му се деси након тога (предвиђања потоњих догађаја) и слично.
Сем готових материјала, могу се организовати и активности са, такозваним, „сатовима осећања“, у комбинацији са ликовним радовима деце и слично.
Као да смо...
Једно дете покушава да изрази неко осећање уз помоћ ходања, понашања, говорења (као да смо забринути, љути, уплашени, срећни, задовољни, нерасположени, тужни ...). Друга деца покушавају да погоде које је то осећање. Дете које прво погоди показује следеће осећање.
Игра асоцијација
Васпитач започиње игру тако што каже, на пример: Уплашен сам као ..., Срећан сам као ... Деца треба да наведу
Буди детектив
Детету се може дати лупа. Треба да пронађе у Срећној земљи, Хепиграду, Веселој улици (одговарајућа слика) оне који су тужни. По чему то закључујеш? Шта им се могло догодити? Да си у прилици, како би им помогао, шта би им рекао ...
Хајде да поделимо ...
Радост, тугу, страх, љутњу ... Тражење речи, реченица, поступака, који помажу кад је неко тужан, забринут, љут ...
Фонолошке игре
За предшколско дете склад звукова престаје да буде само интуитивно руководство у језичкој игри, оно намерно тражи сазвучја, асонанце, алитерације, ономатопеје, риме. Подстакнут тиме, васпитач у групи организује, у одређеном делу усмерене активности, игре оваквог типа:
Ко се јавља, шта се јавља и како се чује?
Како се јављају дивље животиње
Вук урла и завија: ауууу, аууууу!
Лав риче: ауууу-ваууу!
Слон риче:мјууууу-мјуууууу!
Медвед мумла и брунда: ммм, м-м-м-му, шта тражиш ту?
Како се јављају домаће животиње
Крава муче: мууу-мууууу!
Овца блеји: беее-беееее!
Свиња грокће: грок-грок!
Пиле пијуче: пију-пију!
Како се јављају инсекти, водоземци и гмизавци
Цврчак цврчи: цврррр, цврррррр!
Зрикавац зриче: зри,зри, зри!
Жаба крекеће. Кре-кре,креее!
Змија сикће: ссс-сссс!
Брзалице
Четири чавчића на чамчићу, чучећи ћијучу.
Миш уз пушку, миш низ пушку.
Колачићем ћу те, колачићем ћеш ме.
Риба риби гризе реп.
Бројалице
Ен ден дину,
Сава рака тину,
Сава рака тика така,
Елем белем буф,
Триф траф труф.
Ређалице
Пите
Пита зељаница
Пита сирница
Пита кромпируша
Пита дробуша
Пита јајара
Пита бундевара
Ачак пита
Ђул- пита
Шам- пита
Крем- пита
Лења- пита.
Лексичке игре
Игре речима често имају за циљ богаћење дечјег речника, али није мали њихов значај ни за стваралачко учење граматике (морфологије), за развој дечје језичке креативности уопште. Исто тако, ове игре доприносе стварању опуштајуће, ведре атмосфере.
Груписање речи
Храна: хлеб, кифла, месо, сир, млеко ...
Пића: вода, кафа, чај, сок ...
Обућа: ципеле, патике, папуче, сандале ...
Одећа: мајица, кошуља, панталоне, хаљина ...
Играчке: лопта, лутка, меда, коцкице ...
Рибе: шаран, штука, пастрмка, сом ...
На слово на слово
Деца седе у полукругу. Васпитач каже једно слово и прво дете из полукруга каже неку реч на то слово. Затим дете до њега. Када сви кажу по реч прелази се на следеће слово. Нема понављања речи.
Синтаксичке игре
Синтаксичке игре су игре грађења реченица, игре у којима се дата реченица проширује, допуњава, наставља или изокреће. Најједноставнији облик ове игре је да се од неке речи (или две) направи реченица – Кажи нешто на реч (Зека – Зека воли шаргарепу; Мали зец – Мали зец тражи маму); Започни речју коју је последњи рекао твој друг (Мама је купила чоколаде. Чоколаде су слатке. Слатке ствари воле деца). Деци су најинтересантнија изокретања, у којима се одступа од семантичке норме у изградњи реченица. Овакве игре су игре интелигенције исто колико и језичке игре, смишљене бесмислице намерно окрећу ред ствари, а може се изокренути само оно што се добро познаје (Појео сам млеко, попио колаче, Миш јури мачку, Зец је уловио ловца, Играчке су се играле децом, Дрво се сакрило иза дечака, Ципеле су обуле девојчицу...).
Правимо лонац
Циљ ове игре је стварање низа речи које почињу на два задња гласа претходне речи. На пример: задата реч је врата, следеће дете треба да састави реч која почиње гласовима та. На пример табла и тако се низање речи наставља све док дете не прекине лонац, јер не може да се сети одређене речи. Тада се задаје нова реч и ствара се нови лонац различитих речи. Нема понављања нити измишљања речи. На овај начин деца богате свој речник и на тај начин позитивно утичу на сопствени развој говорних способности.
Кажи нешто на последњу реч свога друга
Са децом прво треба обрадити појмове први, средњи, последњи у временском трајању. Васпитач почне тако што каже једну краћу реченицу, а деца настављају тако да њихова прва реч у реченици буде васпитачева последња. На пример:
Меда воли крушке. Крушке расту у башти. У башти расте и цвеће. Цвеће је лепо. Лепо и мирише. Мирише и шарени се. Шарени се и лептир. Лептир лети по цвећу ...
Литература:
1. Јовановић, С., „Говор и комуникација“, Заслон, Шабац, 2008.
2. Матић, Р. и сарадници, „Игре и активности деце до поласка у школу“, Нова просвета, Београд, 1989.
3. Шаин, М. и сарадници, „Корак по корак 2“, Креативни центар,
No comments:
Post a Comment