04 avgust 2012
Evo i drugog dela teksta o podršci roditeljima
čija deca kreću u prvi razred. Tekst je pripremila Nevena Živković
Kada
dete krene u školu, život se menja ne samo novopečenom učeniku, nego celoj
porodici, pa je potrebno da zajedničkim snagama uspete da uspostavite pravila
nove „igre“ od samog početka.
To prvenstveno podrazumeva stvaranje radnih
navika, pravljenja rasporeda učenja, igranja i ostalih aktivnosti. Što se tiče
učenja, najbolje je da to bude uvek na istom mestu koje će biti miran kutak
neophodan za učenje. Neka dete taj kutak uredi po svom izboru, ali tako da na
stolu ne bude mnogo toga što bi moglo da mu odvraća pažnju.
Važno je da dete učestvuje u postavljanju
novih pravila. Svakom detetu je potrebno postaviti jasna pravila i granice
da bi se osećalo sigurno. U postavljanju pravila je potrebno paziti na
uravnoteženost i pravu meru. Nisu dobra ni previše kruta ni previše fleksibilna
pravila.
Pošto
osigurate radni prostor u stanu (pisaći sto) koji će biti samo detetov, spremite
se za šetnju po gradu u prijatnoj atmosferi inabavku školske torbe i ostalog
potrebnog pribora.
Kod kuće svečano obeležite prvi dan polaska
deteta u školu.
Naravno, prvih nekoliko dana pratite dete do
škole i sačekajte ga posle škole, radi osećanja sigurnosti.
Podstičite ga da svakodnevno proverava da li je
sve pripremilo za školu i poželite mu uspeh.
Prilikom povratka saslušajte sa zanimanjem o tome
šta su radili u školi, šta mu se svidelo, šta ne, šta je bilo lako, ko su mu
novi prijatelji...
Prilagođavanje deteta na školu će zavisiti i od
njegovih socijalnih kompetencija, o sposobnosti da bude prihvaćeno u školi. Dete
koje nauči da se nosi sa frustracijama i negativnim osećanjima će se lakše
prilagoditi i okolina će ga lakše prihvatiti. Roditelj ovde može pomoći detetu u
rešavanju konflikata sa vršnjacima tako što će razgovarati sa njim i pomoći mu
da nauči da razlikuje prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje. Važno je dati
podršku detetu ali ga u isto vreme podstaknuti na samostalno pronalaženje
rešenja.
Ponekad je potrebno, u određenoj meri i određenim
situacijama dozvoliti da dete uči na svojim greškama. Ako je dete previše
zaštićeno, javlja se osećaj manje vrednosti.
Ni pre, a ni kada krene u školu, dete ne smemo
plašiti školom. (Videćeš ti tamo. Dobićeš jedinicu. Ići ćeš u ćošak.) Takođe,
školu ne treba ni idealizovati. Dete će u njoj imati i lepih i teških trenutaka,
zato je važno predstaviti je u realnom svetlu – „Tamo idu sva deca jer nam škola
pomaže da odrastemo!“
Iskustvo odrastanja i sazrevanja podrazumeva
osamostavljivanje. Polazak u školu je jedan od prvih velikih koraka ka tome.
Pomozite svom detetu da zakorači hrabro, a sebi da u njegovim samostalnim
koracima uživate.
Translate
POSHTOVANI,
ReplyDeleteI PRVI I DRUGI DEO SU ODLICNI NAPISI ZA RODITELJE. SPREMNI STE I ZAISTA U PRAVI MOMENAT NESEBICNO POMAZETE, A I JA TAKODGE. POZDRAV!