mirisidetinjstva
avg9
Svilena lutka
Leto je uveliko žarilo davno okopani
kukuruz. Činilo se da će ispiti i poslednju kap rose njegovog
života.
Jedna zelena njiva uporno je prkosila svetlećim žaruljama od kojih se ni pogled nije mogao uzdići ka ubledelom nebu savladanim žegom. Baka i deka divili su se zelenilu kukuruza koji je dobro rodio. Blagoslovili su izvor na rubu hrastove šume. “Izvor života”, govorili su. Radovali su se svakoj kapljici.
Voda se kap po kap poput vunene niti slivala vijugavo livadom sve do žedne njive. Punoglavci su učili plivanje u plitkim baricama iz kojih se uzdizala šupljikava zukva. Vilin konjic ćutao je u žbuniću trave čekajući sumrak. Skakavci su nakon ručka odmarali. Ptice su se povukle dublje u hrastovu šumu. Povremeno su poneka zolja i obadi narušavali zujanjem mir prirode.
Ošišane ovce su u baricama pored izvora pokušavale da utole žeđ, a jaganjci kao da nisu marili za vrućinu. Skakutali su naokolo po livadi dok su ih ovce brižno pratile pogledom i s vremena na vreme skoro nečujnim blejanjem dozivale.
Baka je sedela u hladovini hrasta i neumorno vazdan držala kudelju zadenutu za pojas, sa koje se beli oblak slivao u nit ka vretenu koje je neumorno vrtela desnom rukom. Bile su to staračke ruke, naborane, iskrivljenih prstiju sa po kojim žuljem, ali nikada nisam osetila nežnije i mekše.Vrelinu je razbijala dodolska pesma koju je baka zaneseno pevala dok je deda dremao u travi pod hrastom.
Žuto-ljubičasti cvetovi ljubičica zaklonjeni džinovskim liskama šumovitog kukuruza čekali su da napukline vrele zemlje zacele. Iz kukuruznog stabla virili su plodovi kao stidljive lutkice zelenih haljina i svilenkaste kose. Uzela sam jednu u naručje. Svilenu kosu položila sam joj preko leve ruke kako se ne bi zamrsila. Posmatrala me je očima oslikanih ljubičica žuto-ljubičaste boje i pažljivo slušala moju izmišljenu dodolsku pesmu koja je bila slična bakinoj.
Kada su na putu do kuće krupne kapi kiše dodirnule tlo i vetar sleteo ogromnim, modrim oblakom pred nas na prašnjav put, moja svilena lutka i ja znale smo da smo prizvale kišu dodolskom pesmom. Dok se kiša rasipala na polja natapajući žednu zemlju pod plavičastom svetlošću neba, nežno sam šaputala lutkici svilene kose u zelenoj haljini da se ne boji. Obećala sam joj da ću je čuvati dok ne stignu mama i tata.
Autor priče Veselinka Jurić
Priroda nam daruje igračke i prostranstvo za igru (pogledajte snimak)
http://www.facebook.com/photo.php?v=423636214320392&set=vb.100000220510295&type=2&theater
Fotografija neobične svilene, kukuruzne lutke
Perun slovenski bog neba – gromovnik http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD
Pesma “Grmi, grmi nebo moje” http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&NR=1&v=sljckGybTqE
Pesma “Nad Perunom” http://www.youtube.com/watch?v=MSRQ_pDq5AI&feature=related
Pesma “Naša Doda Boga moli” http://www.youtube.com/watch?v=wLZ0S9hKf7E&feature=relmfu
Jedna zelena njiva uporno je prkosila svetlećim žaruljama od kojih se ni pogled nije mogao uzdići ka ubledelom nebu savladanim žegom. Baka i deka divili su se zelenilu kukuruza koji je dobro rodio. Blagoslovili su izvor na rubu hrastove šume. “Izvor života”, govorili su. Radovali su se svakoj kapljici.
Voda se kap po kap poput vunene niti slivala vijugavo livadom sve do žedne njive. Punoglavci su učili plivanje u plitkim baricama iz kojih se uzdizala šupljikava zukva. Vilin konjic ćutao je u žbuniću trave čekajući sumrak. Skakavci su nakon ručka odmarali. Ptice su se povukle dublje u hrastovu šumu. Povremeno su poneka zolja i obadi narušavali zujanjem mir prirode.
Ošišane ovce su u baricama pored izvora pokušavale da utole žeđ, a jaganjci kao da nisu marili za vrućinu. Skakutali su naokolo po livadi dok su ih ovce brižno pratile pogledom i s vremena na vreme skoro nečujnim blejanjem dozivale.
Baka je sedela u hladovini hrasta i neumorno vazdan držala kudelju zadenutu za pojas, sa koje se beli oblak slivao u nit ka vretenu koje je neumorno vrtela desnom rukom. Bile su to staračke ruke, naborane, iskrivljenih prstiju sa po kojim žuljem, ali nikada nisam osetila nežnije i mekše.Vrelinu je razbijala dodolska pesma koju je baka zaneseno pevala dok je deda dremao u travi pod hrastom.
Žuto-ljubičasti cvetovi ljubičica zaklonjeni džinovskim liskama šumovitog kukuruza čekali su da napukline vrele zemlje zacele. Iz kukuruznog stabla virili su plodovi kao stidljive lutkice zelenih haljina i svilenkaste kose. Uzela sam jednu u naručje. Svilenu kosu položila sam joj preko leve ruke kako se ne bi zamrsila. Posmatrala me je očima oslikanih ljubičica žuto-ljubičaste boje i pažljivo slušala moju izmišljenu dodolsku pesmu koja je bila slična bakinoj.
Kada su na putu do kuće krupne kapi kiše dodirnule tlo i vetar sleteo ogromnim, modrim oblakom pred nas na prašnjav put, moja svilena lutka i ja znale smo da smo prizvale kišu dodolskom pesmom. Dok se kiša rasipala na polja natapajući žednu zemlju pod plavičastom svetlošću neba, nežno sam šaputala lutkici svilene kose u zelenoj haljini da se ne boji. Obećala sam joj da ću je čuvati dok ne stignu mama i tata.
Autor priče Veselinka Jurić
Priroda nam daruje igračke i prostranstvo za igru (pogledajte snimak)
http://www.facebook.com/photo.php?v=423636214320392&set=vb.100000220510295&type=2&theater
Fotografija neobične svilene, kukuruzne lutke
Perun slovenski bog neba – gromovnik http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BDPesma “Grmi, grmi nebo moje” http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&NR=1&v=sljckGybTqE
Pesma “Nad Perunom” http://www.youtube.com/watch?v=MSRQ_pDq5AI&feature=related
Pesma “Naša Doda Boga moli” http://www.youtube.com/watch?v=wLZ0S9hKf7E&feature=relmfu
Like this:
10
bloggers like this.
baš mi se sviđa.
Kao roditelj i psiholog znaš koliko je priroda važna u odrastanju.
A i ono dete u nama raduje se igri…
Bilo bi lepo da roditelji ponekad odvedu svoju decu na odmor i na selo gde sve zuji, pecka, da osete i vide koliko igračaka u prirodi ima, da bogate maštu i kreativnost u prirodnim uslovima. Deca se okružena prirodom najzdravije razvijaju.
IGRE U PRIRODI http://www.facebook.com/photo.php?v=423636214320392&set=vb.100000220510295&type=2&theater
Priče se čitaju širom sveta. Mirisi detinjstva nas povezuju, jer nebo nema granicu.
Svilene lutke i sada žive u čarobnom svetu prirode.