ESEN - SO TOA SE SOGLASUVAM

• Nada Milanković

  

  С ТИМ СЕ СЛАЖЕМ (јесења)
  
  
  Децо, јуче се нешто десило!
  Дрвеће ме обавестило – каже:
  ...

  

  „Нема више вруће гњаваже; и погоди!“
  „Шта?“ – чудим се ја
  „Ново је годишње доба стигло“ – још вели:
  „Пожури! Стиже облак бели и нешто носи…“
  А ја тад на коси осетим нешто – и скочим ја!
  Па скочи још нешто.
  „Ау! Шта ми то фали?“ – па се стресем…
  А оно: један кестен мали на главу ми пао,
  Па викну: „Јао! Где ми падобран паде?“ рече.
  
  А ја видела, па стојим и почнем да их бројим:
  „Један, два, три, четири… па ми се сви избечили
  И кажу: „Она жута три листа нам додај“ и још:
  „Пробај – да нађеш још који…“
  „Па то је!!“ – викнем тад… и уплашим их
  „Шта сад?“ „Дрвеће,“ – рекох – „кажите ми
  које је то годишње доба стигло кад је још лето?“
  „Ето!“ – дрвеће ће даље – „јесен је стигла – и
  Поздрав ти шаље! Није лето више, да знаш!“
  
  А ја, верујте ми децо, нећу да лето оде.
  Ма ја се веселим јагодама и бресквама више
  Него да ми почну кише, па кажем:
  „Шта се то догодило?“
  „Лето се уморило и Сунце га затворило
  у собу да спава“ – дрвеће ми рекло.
  „И ево – листови наши сад ће неку
  чаролију извести“.
  „Како?!“ – опет ја у дреку јер, љута сам
  Што се лето скрило у јорганску провалију.
  
  „Ааааа“ – дрво мени сад каже:
  „доста је било лубеница и плаже“
  „Е сада гледај чари које само јесен уме да прави:
  Пази: црвена, жута, наранџаста, смеђа…“
  боја се до боје ређа на крошњама и рече:
  „Па крушака и грожђа и кукуруза ти носим,
  а ти! Баш се сад не поносим што ме нећеш!“
  
  А ја онда, срамота ме била
  „Истина!“ – рекох, још нешто:
  Узела боје и врло вешто почела јесен да цртам…
  
  А онда – дивна јесења вила
  Чаробним штапићем замахну
  и све се некако осмехну и претвори
  у дивно годишње доба,
  јер Јесен нам доноси свашта да се проба…
  И да видиш: како сад јесен да не волиш?
  
  И ето, јесен је стигла рана
  А ја сам изабрана вама ово да кажем –
  и да се с тим СКРОЗ СЛАЖЕМ!

  
  

  FOTO:  EK