BAJKA O PINOKIU ciklus BAJKOVITE PESME
Аутор Mirjana Cvetkovic у понедељак, септембар 10, 2012 у 3:17пре подне ·.
BAJKA O PINOKIU

Drveno deblo i starac sam:
...

„Da deljem drvo jedino znam.
Pa kad je tako, to mi veština,
od debla sebi stvoriću sina!“

Dade se starac na pos’o vešto,
tu malo recne, tu doda nešto,
Izreže noge, izreže ruke
i evo gotove drvene lutke.

Zagleda starac svoj krasni posao:
„Oh, kad bi lutak dečak postao!
Tako bih želeo, tako bih voleo
kad bih pod starost sina imao!“

Čula ga vila, sa zvezde sletela,
dobrom Djepetu želju ispunila.
Drvenom lutku od suve grane
udahnu život pre zore rane.

„Da budeš dobar Djepetu sin,
ko pravi dečak poslušan, fin!
Drveno srce spava u tebi
al’ on te voli! Pa ko i ne bi?!

I još ti darujem mišjeg drugara,
u njemu leži mudrost stara.
Neka te vodi, nek ti se nadje,
ako te nevolja nekakva snadje.

Za svako dete i za sto lutaka,
život je prepun mračnih kutaka,
na svakom koraku sapletu slabe
i kada nećeš, sve ti je džabe!

Podješ u školu, skreneš sa staze,
puteve strme noge ti gaze,
prijatelj nije ko ti se čini,
pa više nisi dobar ni fini.

Djepetov lutak krenuo krivo,
sve bi da proba, tu bi uživ’o,
zalud mu mišić k’o savest trubi,
lutka su uzeli pod svoje ljudi.

I malo laže, po malo vara,
a nos sve duži, prava je strava,
jadni Pinokio kada sve želi
drvenom glavom kroz svet beli.

U praznoj kući uvela lica,
tužni Djepeto čeka svog klinca,
a on se skita negde po svetu
greškom za greškom pogadja metu.

I tek mu svanu u ludoj glavi
kada je postao magarac pravi.
Od njega neće dečak da svane
sve dok mu nevolja prati sve dane.

„Pomozi, vilo!“ seti se najzad
„Ja bih kod oca krenuo nazad!
Želim u grudima srce što kuca,
pa neka drvena glava puca!“

Bajka je bajka, svega tu ima,
ne mora da se svidi svima!
Al’ ovaj drveni lutak od grane
postade pravi dečak bez mane.

U jednoj kući, svetu tišine,
opet će zvezda sjajna da sine.
Tu život počinje skoro od kraja.
A dokle traje? Pa do beskraja!

Види повеќе