-
Потенцијално даровита деца у окружењу својих вршњака
Боље од других, брже, другачије, квалитетније, успешније, неке су од најчешћих квалификација којима се карактерише дете које је даровито. Током више од једног века научног истраживања даровитих појединаца долазило је до многих редефинисања самог појма и проширења концептуалних оквира даровитости. Даровитост је у ствари етикета коју приписујемо некоме у складу са критеријумом (или критеријумима) које поставимо. Наравно, не постоји исправан или апсолутан критеријум. Друга ствар коју треба овде напоменути је да ови критеријуми могу бити више или мање специфични, односно се кретати од опште даровитости која се испољава на бројним подручјима до уже, доменоспецифичне даровитости. Самим тим критеријуми нису ослобођени културног утицаја те је тако други критеријум даровитости у племеској заједници и једном граду попут Токија, данас или пре 200 година. И најзад, концепција даровитости може да почива било на експлицитној (емпиријски одређеној, тестабилној) било на имплицитној (лаичко виђење) теорији даровитости. Како имплицитно одређивање ко је даровит а ко не варира од особе до особе нас овде занима како се кроз историју истраживања овај појам мењао и развијао.
Почевши од Голтона и његове књиге ''Наследна Генијалност'' (1.) испитивање даровитости добија на научности и са терена спекулације прелази на терен емпирије. Голтон даровитост одређује као екстремно високу способност која је притом и урођена. Убрзо и Алфред Бине конструише први тест интелигенције и тако материјализује предмет испитивања и операционализује даровитост као висок коефицијент интелигенције. Најзад и Луис Терман у својој генетичкој студији даровитости о њој говори као о високој интелигенцији (мерено Станфорд-Бинеовим тестом преко 135 IQ јединица) (5.). Већ тада се јавља идеја о ексклузивном образовању надарене деце која би у специјалним одељењима за надарене могла да континуирано напредују убрзаним темпом. Неки истраживачи су користили другачије дефиниције интелигенције (интелигенција се више не посматра као g фактор већ као амалгам веђег или мањег броја дискретних способности) па су и даровитост посматрали фрагментирано у терминима доменоспецифичне надарености. За разлику од следеђег таласа истраживања у ово доба се особина као што је креативност сматрала продуктом надарености (читај: високе интелигенције) и могла је да уследи само након што је усвојена знатна количина знања.
У другом таласу испитивања даровитости влада опште становиште да је IQ добар почетак али представља само врх леденог брега и да природу даровитости ваља сагледати шире, иступањем из оквира опште интелигенције и њених деривата (4.). Њега карактерише проширивање појма даровитости у правцу назначавања нових, ванинтелектуалних домена даровитости као што су креативно и продуктивно мишљење, вођство, ликовне и сценске уметности, психомоторна способност и специфичне академске способности (6.). Тиме овај првобитни став изједначавања даровитости са високом општом интелектуалном способношћу бива оцењен као неподобан за сврху описивања комплексне природе даровитости што резултира бројним покушајима потпунијег дефинисања овог појма.
Трећи утицајан талас истраживања даровитости је обележила појава системских модела даровитости који, иако не одузимају значај интелигенцији и доменоспецифичним способностима, наглашавају улогу интеракције бројних психолошких варијабли (4.). Два најзначајнија модела су Стернбергов WICS модел и Рензулијева концепција три прстена. Први даровитост поцматра као синтезу (S) три компоненте : Мудрости (W), Интелигенције (I) и Креативности (C). Креативност Стернберг операционализује кроз стварање нових идеја и творевина, али и не само као способност веђ и у терминима одлуке или животног става. Интелигенцију поистовећује са појмом успешне интелигенције док мудрост представља најважнију компоненту модела јер посредује између интелигенције и креативности са једне стране, и остваривања опште добробити кроз властита постигнућа са друге. Рензулијева концепција три прстена произилази из систематизације постојећих одређења ове проблематике и представља први аналитички приступ изучавања даровитости (4.). Он даровитост схвата као интеракцију три кластера особина:
- Натпросечна способност
- Креативност
- Посвећеност задатку
Можда и најбитнији допринос Рензулијевог истраживања јесте што је направио поделу између два типа даровитости : школске даровитости и креативно-продуктивне даровитости (одлично је описао разлику тако што су школски надарени добри корисници знања а ови други добри ствараоци истог) (3.).
Најзад и четврти, развојни талас истраживања даровитости критикује дотадашње претерано наглашавање генетских детерминанти (заједно са проширењем дефиниције даровитости) и даје нову перспективу уводећи у једначину и срединске факторе (4.). Вероватно најцитиранији аутор овог правца истраживања је Франсоа Гање чија се теорија концентрише на развијање талента код даровитих појединаца. Његов модел раздваја ова два појма и настоји да утврди који то фактори средине доприносе да се основна, генетски одређена надареност актуализује у специфичне таленте. Он такође примећује да развојни процес нужно претходи манифестацији талента у некој области али ''дарови'' не морају нужно бити праћени развојним процесом. Још већи значај срединским условима придаје Таненбаум у својој психосоцијалној концепцији даровитости у којој по први пут изједначава допринос персоналних и срединских чинилаца ( осим друштва у глобалу, на даровитост утичу и родитељи, школа, вршњаци...). По њему дечија даровитост представља потенцијал а касније прераста у изузетан учинак а даровитост обухвата пет следећих фактора (4.) :
- Општа интелигенција
- Сепцифичне способности
- Персоналне карактеристике (неинтелектуални фацилитатори)
- Средински утицаји
- Фактори среће
Главни допринос ове концепције је разликовање потенцијала од учинка услед наглашавања важности срединских фактора за развој даровитости. Такође овај модел пружа могућност да се разуме подбацивање потенцијално даровитих.
За праксу нам је од ове разноликости одређења даровитости најбитније да знамо како да у предшколској групи препознамо даровито дете. 1972. године С.П.Марланд је упутио америчком конгресу извештај у којем наводи области у којима даровити имају висок потенцијал и/или учинак (6.). Такође један од његових најважнијих доприноса је био закључак да су даровита деца уствари депривирана у недовољно стимулативној, нормалној средини, и да могу подлећи психолошким оштећењима и трајном погоршању њихових способности која је еквивалентна депривацији којој је изложена било која друга популација лица са посебним потребама. Америчко Национално Удружење за Даровите и Талентоване ( NSGT – National Society for the Gifted & Talented) користи управо његове смернице о томе у којим се областима даровитост може манифестовати (3.):
Креативно и продуктивно мишљење
- Независно мисле
- Испољавају оригиналност у писању и говору
- Долазе до неколико решења датом проблему
- Имају смисао за хумор
- Стварају и проналазе нове ствари
- Креативне задатке налазе изазовнима
- Често импровизују
- Не смета им што су другачија од осталих
Генерална интелектуална способност
- Формулишу апстрактне појмове
- Обрађују информације комплексније
- Веома добро опажају
- Заинтересовани за нове идеје
- Воле да теоретишу
- Брзо уче
- Користе се широким речником
- Самоиницијативни
- Љубопитљиви
Специфичне академске способности
- Добра способност памћења
- Веома добро разумевање, на вишем ступњу од просека
- Веома брзо савладава основе неке вештине
- Широко информисана (или начитана) у области од интереса
- Висока академска постигнућа у области од интереса (касније)
- Са ентузијазмом приступају својим интересовањима
Вођство
- Преузимају одговорност
- Имају висока очекивања од себе и других
- Флуентни су, концизни у излагању
- Лако предвиђају последице и импликације одлука
- Добро закључују у доношењу одлука (доносе добре одлуке)
- Воле структуираност
- Омиљени код вршњака
- Сигурни у себе
- Органиозовани
Психомоторна способност
- Тешке атлетске активности су им изазовне
- Испољавају прецизност у покретима
- Уживају да учествују у бројним атлетским активностима
- Истичу се моторним вештинама
- Имају добру координацију
- Добро манипулишу предметима
- Висок ниво енергије
Ликовне и сценске уметности
- Имају изванредан осећај просторних односа
- Необичну способност да искажу себе, своја осећања, расположења кроз
плес, глуму, музику, цртање
- Имају добру моторну координацију и фину графомоторику
- Показују креативно изражавање
- Имају жељу да стварају '' свој прозвод''
- Имају развијену истанчану способност опажања
Овако дефинисана, даровитост постаје лакша за уочавање али то није крај већ тек почетак бављења њоме. Поставља се питање шта радити када препознамо да имамо потенцијално даровито дете у предшколској групи? Да ли дете издвојити и сместити у посебну, ''елитну'' групу надарене деце или га инкорпорирати у постојећу? Да ли нужно треба радити са њим убрзано по питању свих области које се обрађују у вртићу или се треба фокусирати само на области његовог талента и интересовања? Ми смо овде мишљења да издвајање потенцијално даровитог детета из природног окружења са којим ће се касније сусретати цео живот може направити више штете по питању социјалног функционисања, него што може допринети развоју оваквог детета на овом раном узрасту. Интерактивна педагогија омогућава да се у процес учења укључе сва деца у складу са својим потребама и могућностима, односно да нема јединственог плана за сву децу, већ се развија диференцирани приступ сваком детету појединачно. За потенцијално даровите организују се додатни програми и тиме се стварају подстицајни услови и богатство садржаја за њих. Бригом за даровите подижемо стандард и квалитет свој деци, а мотивација васпитача се знатно повећава (2.). Овакав резултат је добијен у истраживању спроведеном за мој мастер рад где се користио диференциран и индивидуализован метод рада на пољу ликовних активности. Примећено је да је дошло до значајног напретка у ликовном изразу код све деце у експерименталној групи, па тако и код потенцијално даровите деце, док су два детета, на претесту идентификована као потенцијално ликовно даровита, на посттесту ''пала'' у категорију просечних. Овакав налаз нас такође упозорава да су мерила и даље релативна и да се најчешће одређују субјективно те да треба бити мање ''великодушан'' при давању етикете даровитости. Јер, ако схватимо даровитост не само као урођени и неприкосновени дар, већ као потенцијал који се развија, значи укључује и рад, видимо да од квалитета педагошког рада са дететом зависи да ли ће и колико тај потенцијал бити искориштен. Зато можемо поставити неколико циљева за будуће васпитаче који се буду сусретали са потенцијално даровитом децом у својим групама. Они би требали да се што више едукују и проширују знања о даровитости како би стекли сензибилитет за специфичне потребе ове деце и обогаћивањем активности и стварањем диференцираних и индивидуализованих програма задовољили ове њихове потребе у редовној васпитној групи њихових вршњака (2.). Овакав рад са свом децом, не само потенцијално даровитом, изискује огроман труд и знање али представља висок циљ (да не кажемо идеал) коме ваља тежити, па постићи макар и део онога што је могуће и већ смо на добитку.
Дијана Брусин, дипл.васпитач- мастер
Литература :
- Galton, F. (1869.) Hereditary genius. London: Macmillan, Доступно на URL:
- Брусин, Д. (2010.) Индивидуализација и диференцијација ликовних активности у предшколској установи, Мастер рад, Сомбор, Педагошки факултет
- National Society for the Gifted & Talented. доступно на URL: http://www.nsgt.org/articles/index.asp (07.02.2012)
- Sternberg, R.J. & Kaufman, S.B., (2008.), Conceptions of Giftedness, доступно на URL: http://www.sfu.ca/~kanevsky/428/Kaufman&SternbergConceptions2008.pdf (05.02.2012.)
- Terman, L. M. (1925). Genetic studies of genius: Vol. 1. Mental and
physical traits of a thousand gifted children, Stanford, CA:
Stanford University Press, доступно на URL: http://books.google.rs/
books?id=a4WaAAAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=Mental+and+physical+traits+of+a+thousand+gifted+children.&hl= sr&sa=X&ei=5DUxT_CWJKal4gTs6fjoBA&ved=0CC8Q6AEwAA#v=onepage&q=Mental%20and%20physical%20traits%20of%20a%2 0thousand%20gifted%20children.&f=false - Штула, Ј., (2006.), Интелектуалне способности и особине личности као предиктори успешности математички даровитих средњошколаца, часопис Психологија, Vol 39(4), стр 491-507.
Tuesday, June 19, 2012
POTENCIJALNO DAROVITA DECA U OKRUZENJU SVOJIH BRSHNJAKA
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment