Informacije
|
utorak, 01 decembar 2009 13:49 |
Da bi se zdravo razvijalo, dete treba da ima prilike za igru,
istraživanje i direktan kontakt s prirodom.
Nekada, kad su deca imala želju za divljom i
neobuzdanom igrom, odjurili bi napolje do prvog "divljeg" mesta - bilo da je to
bilo kvrgavo drvo u komšiluku,
livada, neki potočić ili obala mora.
Sve do nedavno, deca su rasla okružena
prirodom, bila su deo nje i to je bilo moguće.
Danas, najveći deo dece raste bez intimnog
odnosa s prirodom. Na početku 21. veka deci se nudi malo divlje i neobuzdane
igre. Čak i parkovi, kao mesta koja su namenjena "ispucavanju" dečije
energije, nisu zeleni - sivi su, često puni metalnih igračaka, strogo
strukturirani.
Sve manje deca imaju prilike da se igraju nestrukturirano i nesputano, po
neuređenom terenu. Detetovu igru organizuju i određuju odrasli
koji imaju pogrešna shvatanja da će bavljenje ovim sportom ili učenje lekcija o
prirodi u letnim školama pomoći detetu da jednog dana odraste u osobu koja će
znati da se samostalno brine o sebi i prirodi.
Žele li roditelji da dete odraste u osobu koja će brinuti o okolini i imati
razvijen sistem ekoloških vrednosti?
Tada mu, dok je još u predškolskom uzrastu, moraju omogućiti što više tzv.
divlje igre u prirodi. Ribarenje (pecanje), jahanje, kampovanje, planinarenje i
sl. aktivnosti u prirodi. Najnovija studija, psihologa Nancy
Wells, ističe ih kao posebno dobre za razvoj zdravog odnosa prema
prirodi.
Njena studija pokazuje da deca koja su od malena (pa do uzrasta od 11 godina)
bila uključena u tzv. divlje aktivnosti u prirodi, kada odrastu imaju zdraviji
odnos prema prirodi. Zanimljivo je da se briga o biljkama i kućnim ljubimcima
pokazuje nedovoljnom za razvoj ekološke svesti deteta. Isto tako zanimljiv je i
podatak da npr. izviđači ili neki drugi oblik formalne edukacije o prirodi
nemaju tako snažan utjecaj na formiranje detetove ekološke svesti. Wells navodi
da je učestvovanjem u takvim organizovanim boravcima u prirodi moguće napraviti,
čak suprotan efekt kod deteta. Dete u prirodi treba da uživa, bez zaheva
organizovane grupe – divlje i nesputano.
U 2000. godini, Wells je objavila i studiju koja je pokazala kako boravak
dece u prirodi može pomoći deci koja imaju problema s održavanjem pažnje. "Kada
su posmatrane promene u kognitivnom funkcionisanju dece pre i posle boravka u
okolini koja je puna zelenog prostora, uočeno je da se poboljšavaju dečije
sposobnosti održavanja pažnje." Sobe, prostorije u kojima deca borave, a imaju
pogled na zelena prostranstva ili more, kuće u zelenilu, sudeći po njenim
nalazima, mogu pomoći deci da se lakše nose sa stresom. Priroda je dobar faktor
zaštite dečijeg zdravlja.
Priroda na decu deluje tako što im pomaže da fokusiraju pažnju, zelenilo i
prostranstvo inhibiraju neurone i omogućavaju im da se odmore i oporave.
Zelenilo omogućuje deci da misle jasnije i da se sa stresnim situacijama lakše
nose.
Razmislite kad ste zadnji put bili u kontaktu s
prirodom. Šume, livade, obale reka ili mora bolja su učionica i
vežbaonica za vas i vaše dete od bilo kojeg organizovanog sporta ili
dokumentarca na TV.
Izvor:
roda.hr
|
|
Dešavanja
|
No comments:
Post a Comment