Elisaveta: SLOBODNO VREME-SHANSA ILI PROPUST-NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Razvoj misli o značenju slobodnog vremena potiče još iz antičke Grčke. Na primer, Aristotel u delu “Politika” navodi kako su čak mir i blagostanje opasni, ako jedna zemlja ne zna što će sa slobodnim vremenom. Slobodno vreme je moderna, vrlo složena društvena pojava, a svojim sadržajima postaje važan činilac odgoja i obrazovanja. Francuski sociolog Joffre Dumazedier definiše ga kao “vreme izvan radnih obaveza, porodičnih dužnosti i fizioloških potreba, koje pojedincu ostaje za njegovo slobodno i samostalno odlučivanje i opredjeljivanje čime će se baviti”. Pedagog Vlatko Previšić ističe da je to vreme aktivnog odmora, razonode, pozitivnog razvoja, humanizacije, socijalizacije i stvaralačkog potvrđivanja ličnosti. Kao praktično događanje u području funkcionalnog odgoja i neformalnog obrazovanja zahteva pedagoško oblikovanje.

Međunarodno istraživanje o roditeljskom shvatanju vrednosti u Evropi zaključuje da roditelji žele da im dete bude dobar čovek, da mu pomažu u životu i nauče ga da realno shvata i doživljava svet. Vaspitni uticaj porodice nemerljiv je sa ostalim vaspitnim činocima. U njoj se stiče i prva kultura provođenja slobodnog vremena. U doba etičkog pluralizma i moralnog relativizma sve više mladih, u ime slobode kojoj robuju, ignorišući obaveze, neograničeno udovoljavaju vlastitim nagonima.

Roditelji koji uspeju da pronađu optimalnu meru vlastitog upletanja u slobodno vreme svoje dece, mogu računati na to da ono neće biti izazov i opasnost traženja negativnog identiteta, nego će uživati u blagodetima vlastite posebnosti i slobode.

Konzumizam i hedonizam – manipulisanje potrebama mladih

Razvijanje kulture provođenja slobodnog vremena u današnjoj poplavi brojnih ponuda, uticaja i objektivnih (ne)mogućnosti njegovog prihvatanja danas je ključno pitanje njegovog vaspitnog delovanja.

Rezultati istraživanja upozoravaju na to da porodica u modernom društvu više ne može odgovoriti zahtevima odgovornog roditeljstva. Drama vaspitanja uvek je prisutna, a njen ishod neizvestan, naročito na planu usklađivanja zahteva ličnog razvoja i zahteva društva, dakle personalizacije i socijalizacije. Istražujući slobodno vreme mladih kao prostor kreativnog delovanja, pedagozi Vesnica Mlinarević i Vesna Gajger ističu kako stojeći u raskoraku između realnih uslova i naraslih težnji, mladi katkad ulaze u svet ponašanja koja im omogućavaju zadovoljenje vlastitih potreba, bez obzira na cenu. Nedovoljno osmišljen i vođen, prostor slobodnog vremena postaje izvor socijalne patologije.

Najpopularnije aktivnosti mladih povezane su sa druženjem, zabavom i razonodom, a intelektualne, sportske i humanitarne aktivnosti su zanemarene.

Mladi i svet medija

Pasivnost ispred TV-a već je opštepoznata činjenica, a najnovija istraživanja pokazuju da su dva sata manje ispred TV-a ustupila mesto onima ispred računara. Ta se promena često stereotipno tumači kao zamena nepomičnog i sve češće debelog deteta ispred TV-a sa detetom koje je preko ekrana i sa mišem u ruci intelektualno uključeno u rad. U svetu je potrošeno 24 milijarde dolara samo za videoigrice. Naša kultura ima dvojak odnos prema vrednostima i ambivalentan odnos prema nasilju. Depolarizujemo ga i prijavljujemo, a u isto vreme ga privlačimo putem medija, videoigrica, a sve više sportom i muzikom. Verujete li zaista u idiličnu viziju prema kojoj elektronski mediji pogoduju razvoju motoričkih i spoznajnih sposobnosti?

Koliko je mladih spremno da dva sata nedeljno, koja svakodnevno provedu ispred TV-a, za računarom ili u kafiću zameni nekom volonterskom ili humanitarnom aktivnošću? Takav, u mnogim zemljama EU uobičajeni izraz solidarnosti i podrške razvija se kao sadržajni oblik izražavanja ličnog identiteta, korišćenja slobodnog vremena, kulture društva i usmerenosti prema podizanju kvaliteta ljudskog življenja.

Pojedinac sve manje učestvuje ili samostalno odlučuje o korišćenju slobodnog vremena prožetog dokoličarenjem, u kojem prevladava pasivan odnos prema ponuđenim sadržajima. U odgoju dece i mladih slobodno vreme je pre svega pedagoški problem koji upućuje na nužnost savladavanja pasivističkih i konzumentskih oblika koji pasiviziraju i dehumaniziraju mlade. Hoće li viškom dosade i manjkom ambicija izgraditi vlastitu ličnost, zadovoljiti emocionalne potrebe, biti samostalni, odgovorni i postići samoostvarenje?

Pedagoški saveti za roditelje

Koliko vremena dnevno provodite sa vlastitom decom? Kada ste zadnji put proveli slobodno vreme zajedno uživajući i tražite li od dece nešto čega se i sami ne pridržavate? Ako treba, promenite nešto. Tokom poslednjih dvadeset godina nestrukturirano slobodno vreme prosečnog deteta palo je sa 40 posto u danu na manje od 25 posto. Sve više vremena provode u organizovanim aktivnostima, najčešće zbog želje roditelja da detetu pruže (svaku) mogućnost za uspeh.

Čiji je to san? U isto vreme roditelji se nalaze između sindroma radoholičarstva i potrošačke bulimije šopingholičarstva, često pod uticajem antidepresiva. Šta se događa sa anesteziranim emocijama i nezadovoljenim potrebama? Postaju sve intenzivnije, a kasnije se fenomenološki očitavaju kao prolongirana čežnja koja se često ne zna prepoznati, kao praznina, usamljenost, nešto što nedostaje ili kao intenzivan impuls udružen sa razdražljivošću. Dugotrajno, postaju frustracija, koja se iskazuje besom ili agresijom, koja može biti usmerena i prema samome sebi.

Dakle, dragi roditelji:

nemojte požurivati razvoj
poduprite veštine i talente
ne namećite mu/joj više od dve, zajednički dogovorene slobodne aktivnosti
istaknite snage svog deteta – tada je manja šansa da će se osećati nesposobno ili verovati da uvek mora biti najbolje ili pobediti
ne stvarajte pritisak – pohvalite trud, a ne rezultat
ne upoređujte dete sa drugom decom i njihovim uspesima
budite jasni u načelima i blagi u postupanju
svome detetu svakodnevno posvetite vreme
koristite prilike za odmor, odlaske u prirodu i telesne aktivnosti bez takmičenja
odgajajte dete tako da i njegovo i vaše dostojanstvo ostanu sačuvani

Detinjstvo je životno razdoblje u kom prevladava osećaj obraćanja prema životu i ljudima sa poverenjem, a zauzimanje za dečiji svet temeljno je pitanje razvoja i ljudskosti. Živimo u svetu i vremenu u kojem se susreću i sukobljavaju mnoge vrednosti, zbog toga se čini da je danas odgajati, kao i biti dete, teže nego ikada pre.

Bez osećaja sigurnosti, zadovoljenih razvojnih potreba, ljubavi i osećaja pripadnosti, dete će se boriti sa razvojem pozitivnog osećaja vlastitog identiteta, privrženosti i ego osnaženosti ili biti zarobljeno u kompulzivnoj samodovoljnosti. Bit savremenog shvatanja demokratskog odgoja nije da mladi prate promene već da budu njihovi tvorci i nositelji.

Koliko vaše dete ima slobodnog vremena i kako ga koristi?

Odlomak iz teksta Kultura i slobodno vrijeme mladih, www.zdrav-zivot.com.hr
Autor: mr. sc. Petar Smontara, pedagog, Gimnazija Antuna Gustava Matoša, Samobor

Rating: 0 (from 0 glasovi)