Elisaveta: NAUCITI DECU NA RAD-NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Važan deo porodičnog zadatka je ispravan odnos prema radu. Rad je osnovna karakteristika čoveka kao razumnog bića jer se radom čovek razvija. Rad je uslov života i njime se stiču zdravi stavovi prema vrednostima i prema životu uopšte. Vrlo je važno povezati fiziologiju rada sa doživljajem zadovoljstva, uživanja i smisla. Prenesite vašoj deci ovu činjenicu jer ih na taj način uvodite u stvarni život.

AJSHTAJN

Tri su temeljne funkcije i vrednosti rada:

rad razvija čoveka
rad čoveku omogućuje društvo
radom se postiže materijalna egzistencija.

Tumačenjem i davanjem primera ove tri funkcije rada, roditelj stvara egzistencijalne i društvene temelje kod svog deteta, to je poput dugoročnog oročenja vrednosti koje se jednoga dana vraćaju s kamatama. Radu se čovek treba predati, što znači pokrenuti sebe u celini pre rezultata. Roditeljstvo kao stalni rad nosi iste osobine predanosti. Zadacima roditelj daje do znanja detetu da je ono punopravan član porodice koji takođe ima svoje dužnosti i obaveze koje treba ispunjavati i tako ostvarivati prava. Ako se razvija svest o dužnostima i obavezama u porodici i ako se na njima radi, porodica postaje čvrsta, homogena i proizvodna zajednica. U njoj jačaju vrline uslužnosti, dobrote, marljivosti, požrtvovnosti, brižnosti i druge vitalne vrednosti.

Porodična vizija

Porodica se kroz vreme ili razvija ili propada. Stoga su roditelji, kao glavni i odgovorni, dužni da postave viziju zajedničkog života za vitalnost vlastite porodice. U razgovorima sa roditeljima, posebno se zapaža kako svi imaju želju za srećnom, skladnom i dobrom porodicom, za poslušnom, pametnom i marljivom decom. Prihvatljivo je i opravdano da porodica ima zajedničku viziju svog samoostvarivanja. Pisanjem porodične vizije postavljaju se jasni ciljevi koje porodica želi da ostvari. Ali sve te želje ostaju uglavnom na nivou razgovora i teško ostvarive. Retki su primeri porodica koje istinski sastavljaju i pismeno svoju zajedničku viziju “koji pišu plan i program rada” svoje porodice i nastoje ga ostvarivati. Danas se vizijom više smatraju realne mogućnosti i zamisli koje su utemeljene na postojećim znanjima i njihovom mogućem ostvarenju.

Prema tome, prihvatljivo je i opravdano da porodica ima zajedničku viziju svog samoostvarivanja. Pisanjem porodične vizije postavljaju se jasni ciljevi koje porodica želi da ostvari. Uz ciljeve se piše sadržaj delovanja porodice koji bi je vodio postavljenim ciljevima. Porodična vizija svojevrsni je plan i program delovanja kako svakog člana posebno, tako i cele porodice zajedno. Rad na ostvarivanju ciljeva mora imati stalni nadzor kako se ne bi previše udaljilo od željenog plana i programa. Porodična vizija je tekst koji se prema životnim okolnostima može i menjati, ali je bitno da cela porodica jasno zna smisao i vrednost porodičnog života i ozbiljnost življenja. Preko vizije svaki član porodice vežba i utvrđuje pravilan odnos prema životu pa odgojem stiče znanja i sposobnosti za samostalan život.

Budite primer vašem detetu

Najvrednije iskustvo koje se može doživeti ispravnim življenjem je definisanje sreće. Psihološko poimanje sreće tumači se kao stanje potpunog zadovoljstva i smirenosti zasnovano na unutrašnjem, duševnom miru i skladu u odnosima prema spoljnom svetu. Dete gotovo iz svake situacije provedene sa roditeljem ima priliku da nešto nauči, a kakvo je roditeljsko vaspitanje, doista se ogleda kroz ponašanje deteta.Možemo reći da je sreća susret časti i dostojanstva u samom sebi što znači sresti istinske normalne i moralne vrednosti u sebi (za religiozne to znači sresti u sebi Božje karakteristike) savršene vrednosti, sresti časne stvari dostojne čoveka, prepoznati dostojanstvo ljudske normalne prirode. Doživljaj sreće i njenih atributa ostaje uvek prva motivacija za sve radnje u životu. Ako porodica svojim znanjem i radom uspe da postigne istinsku sreću, postigla je najveću vrednost i smisao života.

Porodično vaspitanje je složen posao za ceo život. On zahteva trud i stalno obrazovanje roditelja. Znanja o vaspitanju stiču se stalnim istraživanjem i zanimanjem, a veštine se postižu istrajnim naporom. Biti vaspitač je odgovoran posao i zato roditelj, kao vaspitač, treba da radi na svojoj ličnosti, na moralnoj izgradnji. Ako neprestano radi na zadacima i načelima odnosa prema životu, njegovo vreme provedeno sa detetom će biti kvalitetno. Dete gotovo iz svake situacije provedene sa roditeljem ima priliku da nešto nauči, a kakvo je roditeljsko vaspitanje, doista se ogleda kroz ponašanje deteta. Porodica kao društveno važna zajednica treba da planira i organizuje vaspitanje. U tome pomaže pisanje porodične vizije. Najvažniji cilj vaspitanja je da od deteta napravi srećnog i sposobnog čoveka. Vreme koje roditelj provodi sa detetom nije nikakvo posebno vreme, već je to svaki zajednički trenutak i potpuna roditeljska briga i dobronamernost za pravilnim življenjem i vaspitanjem.

Kako vi učite dete ispravnom odnosu prema radu?

Autor: Ivana Ivančić, profesor hrvatskoga jezika i književnosti, Srednoškolski đački dom, Osijek
Izvor: Zdrav život, Obiteljski časopis o zdravlju

Rating: 0 (from 0 glasovi)