SAMOPOSTOVANJE

Samopoštovanje

Samo kada volimo sebe i verujemo u sebe možemo dati svoj maksimum u odnosu sa drugima.

Samopoštovanje se gradi od malih nogu, dovodi u pitanje u različitim uzrastima, neguje i uvek iznova iskušava.

Pomozimo svom detetu da ga izgradi.

Pre svega radimo na svom samopoštovanju jer oni uče od nas posmatrajući nas i procenjujući. Budimo im pozitivan model ponašanja.

Skloni smo da primetimo i prokomentarišemo svaki postupak koji nam se ne dopadne ili smatramo nepoželjnim, a kritika je najsigurniji način da uništimo dečje samopoštovanje. U komunikaciji sa detetom treba oprezno ispoljavati negodovanja. Ukoliko dete uradi ili kaže nešto što smatramo da nije u redu, često je bolje prećutati nego pasti u zamku stalnog korigovanja.

Najlakše ćemo shvatiti težinu naizgled bezazlenih rečenica koje se često izgovaraju ako razmišljamo o njihovoj pozadini:

“Nemoj tako.” - Ti to ne umeš, trebalo je drugačije.

“Zašto si to uradio?” - Nisi dobar čovek.

“Ne govorim sa tobom zato što si...” - Ne volim te zato što si takav, volela bih da imam drugačije dete.

Svaki dečji postupak ima svoj razlog i često ga nije teško prepoznati. Ako usmerimo svoju reakciju na razlog umesto na posledični postupak,  rešićemo problem i izbeći zamku stalnog kritikovanja, a samim tim i šansu da narušimo dečje samopouzdanje.

Nikola koristi svaku priliku, kada roditelji ne gledaju, da udari mlađu sestru. Objašnjenja su razna - uzela je njegovu igračku, sela na njegov džemper, gurnula ga NAMERNO, nije došla kada ju je pozvao...

Jasno je da je motiv za Nikolino ponašanje ljubomora na sestru.

Roditelj može da odreaguje na svaku situaciju kritikom, zabranom ili čak udarcem, što rešava situaciju u tom trenutku. Ali šta se dešava dalje? Situacije se ponavljaju, a problem poprima sve veću težinu.

Poruka koju roditelj šalje takvim ponašanjem za Nikolu glasi ovako: ”Baš me briga što si ljubomoran na sestru, ne smeš da je udaraš.”

”Moram da je zaštitim od tebe.”

“Ne valjaš.”

“Ja tebe smem da udarim jer sam jači, a ti sestru ne smeš iako si jači.”

“Nju više volim i zato je stalno štitim.”

Na koji način možemo da odreagujemo ne kritikujući dete za ovakvo ponašanje? Pre svega stalno razmišljati o motivu za ovu vrstu ponašanja. Ljubomoru ublažiti dokazujući Nikoli da je voljen, posvećujući mu dodatnu pažnju, nekada ne odreagovati na njegov izazov jer je on često ispit strpljivosti koji mu je mera za roditeljsku ljubav.

Rešavanje uzroka dečjeg postupka, a ne samog postupka može jedino biti dugotrajno i korenito.

Najveći podsticaj dečjem samopouzdanju je pohvala. Skloni da primećujemo stvari koje nisu u redu, a podrezumevamo ono što je lepo, možemo pasti u zamku da češće deci upućujemo kritiku nego pohvalu.

Hvalimo svoju decu i stalno im ponavljajmo da ih volimo, bez bojazni da ćemo ih razmaziti. Ne postoje razmažena deca. Upućujmo im lepe reči i lepe misli,  jer će tako i oni o sebi misliti, a mislima kreiramo svoju stvarnost.

Autor: Olivera Sekulovski