Васпитачица … Ово је блог који ће пратити наше свакодневне згоде и незгоде у вртићу.
ПРИЧА О ЦВРЧКУ
од Зорица Берар
Ову
причу пронашла сам на блогу Весне Михајловић. МНОГО ми се свидела, па сам пожелела
да буде део и мог блога.
Једном приликом један човек је позвао свог
пријатеља Индијанца у госте у велики град.
Повео га је у разгледање града и док су шетали Индијанац одједном рече:
- “Чујем цврчка!”
- “Немогуће је да од оволике буке, брујања аутомобила и галаме ти можеш да чујеш цврчка! – рече му пријатељ. – Немогуће!”
Индијанац се на то сагну, разгрну грм и показа му цврчка.
- “Али како?” – упита његов пријатељ.
Индијанац на то затражи један новчић и испусти га на тротоар. Новчић зазвечи!
Пролазници се зауставише и окренуше према месту одакле је долазио звук палог новчића.
- “Оно што си научио да слушаш, чућеш, ма каква бука била, ма где био! – одговори Индијанац. – Видиш, ови људи су у буци чули новчић, а ја сам чуо цврчка.”
Повео га је у разгледање града и док су шетали Индијанац одједном рече:
- “Чујем цврчка!”
- “Немогуће је да од оволике буке, брујања аутомобила и галаме ти можеш да чујеш цврчка! – рече му пријатељ. – Немогуће!”
Индијанац се на то сагну, разгрну грм и показа му цврчка.
- “Али како?” – упита његов пријатељ.
Индијанац на то затражи један новчић и испусти га на тротоар. Новчић зазвечи!
Пролазници се зауставише и окренуше према месту одакле је долазио звук палог новчића.
- “Оно што си научио да слушаш, чућеш, ма каква бука била, ма где био! – одговори Индијанац. – Видиш, ови људи су у буци чули новчић, а ја сам чуо цврчка.”
6
Коментари »
РАДИТЕ НАЈБОЉЕ ШТО УМЕТЕ (ИЛИ “ГРАЂЕВИНАР”)
од Зорица Берар
Данас сам од моје пријатељице Снеже искусне блогерке добила сјајну причу и … нисам могла да одолим, а да је не поделим на овај начин
“Старији грађевинар се спремао за одлазак у пензију. Свом послодавцу је рекао да жели да напусти посао и живи миран живот са својом женом и породицом. Недостајаће му пријатељи, сарадници и добра плата, ипак потребан му је миран живот.
Послодавцу је било жао кад је сазнао за ту вест. Предузеће напушта добар и поуздан радник. Послодавац је замолио радника да изгради са тимом само још једну кућу, више као личну услугу.
Грађевинар је пристао иако преко воље. Скупио је екипу, опрему и материјал. У мислима и у срцу радник није био задовољан и радио је преко воље.
Кад је кућа била готова послодавац је дошао да провери посао. Пришао је раднику и у руке му угурао кључеве од улазних врата куће говорећи:
– То је твоја кућа, мој поклон теби!
Какав шок! Неугодна ситуација! Да је знао да кућу гради себи, направио би је боље, пуно боље! Сада ће морати да живи у кући, која није била најбоље саграђена нити је изграђена са срцем.
Слично је са нама. Наше животе градимо одсутно, идемо линијом мањег отпора, одупиремо се променама ако од нас траже залагање. У кључним тренуцима нашег личног и професионалног живота не покажемо оно најбоље што носимо у себи. Затим се згрозимо над спознајом да живимо у кући у којој не желимо да живимо, а морамо јер смо је сами изградили. Да смо пре знали … градили бисмо пуно другачије.
Сваког дана градимо своју животну кућу, забијамо ексере, постављамо подове, дижемо зидове. Мудар градитељ сваком циглом, сваким тренутком зида свој дом радости и љубави.
Живот је пројекат који градимо по начелу “Сам свој мајстор”! Наш данашњи живот је резултат наших односа и избора из прошлости. Наш сутрашњи живот биће резултат наших садашњих односа и данашњих избора. “
ИГРА ЗА РАЗВОЈ ФИНЕ МОТОРИКЕ (ИЛИ КАКО САМ ПОСТАЛА СЛАВНА :-) )
од Зорица Берар
О семинару “Да у вртићу свако ући радосно и лако” сам већ писала.
Тамо сам научила шта је то холитичко
образовање и, што је за мене много важније, како га примењивати у
свакодневном раду са децом.
Сазнала сам и колико је важно плетење за развој когнитивних функција код деце.
И као резултат примене семинара у пракси настаде
игра “Трка аутићима”.
Пре неколико година вртић у коме је радим је
постао вртић у коме се посебно негују саобраћајне активности. Признајем да сам
била мало разочарана због тога. Не нарочито креативна и инспиративна, а опет
необично важна област за рад са децом. Па доообро … шта је – ту је
Ухватих се некако у коштац са тиме, па је самим тим још извеснији био настанак
игрице.
Ухватих се некако у коштац са тиме, па је самим тим још извеснији био настанак
игрице.
Игра је динамична и весела. Деца је много воле, а
осим мало добре воље и канапа – неопходне су вам старе оловке, истрошени
фломастери, или, као у нашем случају, музички штапићи. На један крај конопца
причврстила смо аутиће, а на други музички штапић. Како дете окреће штапић у
руци, конопац се намотава и на тај начин аутић се приближава циљу. Победник је
наравно онај чији аутић први стигне до циља. Како би игра била занимљивија –
додала сам и стазу са обележеним стартном позицијом и циљем.
Уз мале трансформације – игра може постати и
“Трка бродића”, али о томе неки наредни пост.
ПРИЧА О МРАВУ
од Зорица Берар
Једном не тако давно, живео је срећан и вредан Мрав,
који је сваког дана долазио први на посао. Био је вредан. Весео. Једном речју,
био је срећан док је радио.
Певушио је веселе песмице, а резултати његовог
рада су били одлични. Слушајући песму Мрава, господин Стршљен, директор фирме,
закључио да се мрав превише забавља, а премало ради, јер нема право усмерење и
шефа који би га контролисао.
Зато је запослио Бубамару која је имала велико искуство са управљањем. Прва
брига Бубамаре била је да организује евиденцију долазака и одлазака мрава на
посао (односно са посла).У ту сврху, успоставила је систем пријемних и одлазних докумената.
Са временом, број докумената се повећавао и због повећаног обима посла око папира морали су да запосле неког ко би припремао папире и извештаје.
Запослили су Паука који је одмах успоставио систем архивирања и постао је одговоран и за преузимање телефонских позива.
А мрав? Мрав је и даље радио као и пре.
Извештаји које је достављала Бубамара су били изванредни.
Директор Стршљен је био одушевљен извештајима које је добијао од Бубамаре и ускоро је почео да захтева: упоредне студије са графиконима, анализе трендова развоја, итд.
Да би се задовољио директоров захтев, било је нужно да се запосли Хрчак који би био директна помоћ директору. Њему су одмах купили нов рачунар са штампачем.
Срећни и вредни мрав је и даље радио као и пре. Једино се пожалио да би му било лакше ако би имао неки рачунар. Нису му одобрили.
Ово је било први пут да се Мрав на нешто пожалио и директор Стршљен је одмах схватио да је потребно најхитрије реаговати. Креирао је ново радно место шефа службе који би надзирао срецног и вредног мрава.
На ново радно место је запослио Цврчка. Он је одмах по свом доласку заменио целокупни намештај у својој канцеларији и на захтев добио ергономски обликовану столицу и нов рачунар са равним, ЛЦД екраном.
Број рачунара је нарастао и морао је да се купи и инсталира и мрежни сервер.
Нови шеф службе је схватио да хитно треба помоћника (који је узгред био његов помоћник у предходној фирми). И тако је запослио Стеницу.
У исто време Мрав је постајао све мање срећан и све мање продуктиван. Опет је тражио рачунар. Опет му нису одобрили.
Ситуација са Мравом, забринула је Цврцка и он је закључио да мора да наручи студију о задовољству запослених у фирми. Упознао је са тим директора Стршљена који је схватио Цврцково објашњење и одобрио ангажовања агенције за те потребе.
Скупа студија је урадјена и Цврцак је поцео да примењује предложене мотивационе методе. Свуда је окацио мотивационе плакате.
Водио је Бубамару, Паука, Хрцка и Стеницу на мотивационе тренинге у позната летовалишта итд…
Мрав је и даље, али невољно, радио. Читао је мотивационе поруке на плакатима и никако није могао да надје надредјене кад су му требали.
Једноставно, или нису били ту или нису имали времена за њега.
И тако је време текло.
Директор Стршљен је и даље добијао редовно своје перфектне извештаје, али су они почели да показују да фирма није више тако рентабилна као пре.
То га је дубоко забринуло и морао је да реагује.
Унајмио је најелитнијег консултанта, господју Сову. Совин задатак је био да изврши потпуну анализу организације и пословања фирме и да предложи решења да би фирма пословала рентабилно.
Након три месеца, Господја Сова је директору предала следеци извештај:
“У фирми је превише запослених!”
Директор Стршљен је одушевљено прихватио стручну анализу и одмах отпустио:
МРАВА.
———————————————————————————————-
Наравоученије:
Никада немој да будеш срећан и вредан мрав.
Много се више исплати да си неспособан и да не радиш ништа.
Неспособнима не требају надзорници.
Ако си упркос свему продуктиван, никад не показуј да си весео када радиш, јер за то нема оправдања.
Ако, ипак, на сваки нацин желиш да си мрав, оснуј своју фирму и тако нећеш морати да радиш за Стршљена, Бубамару, Паука, Хрцка, Цврчка, Стеницу и Сову. Али тада нећеш моћи да радиш ни као Мрав. Јер да би одржао фирму мораш да се дружиш са стршљеновима, бубамарама, пауцима, хрчцима, цврчцима, стеницама и совама.
Наравоученије 2:
На жалост, цела прича је утемељена на универзитетским научним истраживањима која кажу да већина људи тежи ка паразитском животу.
Прича преузета са сајта “Мудре мисли, изреке и
цитати”.
РАСТЕМО (ИЛИ КАКО ЈЕ ОТИСАК ШАКЕ, ПРСТИЈУ ИЛИ СТОПАЛА БИО ТАЛИЧАН)
од Зорица Берар
Не догађају се само лепе ствари у априлу –
догађају се и у мају!
Још једна прича о томе како је ФБ пријатељство
постало стварно.
Трагајући прошлог маја за новим идејама за рад са
децом наиђох на “Мали мајски ликовни конкурс”. Хммм… па као да га је неко по
нама правио. Толико радова смо направили управо отиском шаке, прстију или
стопала, да просто не знам које одабрати за конкурс. Руководећи се геслом да “од
вишка глава не боли” – одлучих се да пошаљем све
и … награда пронађе пут до Ковиља, али да кренем од почетка.
и … награда пронађе пут до Ковиља, али да кренем од почетка.
Најпре сам била опчињена блогом. И ја ћу једнога
дана имати такав
А онда миц, по миц и ауторка постаде моја прааава пријатељица (надам се да сам
и ја њена).
А онда миц, по миц и ауторка постаде моја прааава пријатељица (надам се да сам
и ја њена).
Увек сам почаствована када неко примети са колико
ентузијазма радим свој посао. Али, то је мој посао. То је нешто за шта сам се
школовала и дуго времена сматрала да је то једини разлог мог постојања. Када
откријем да неко са исто толико ентузијазма ради посао за који се није школовао,
онда скидам капу доле. 3x
мама то чини управо тако. Једноставно, уживајући у раду са својом личном
децом, а опет врло професионално. Браво!
Безброј идеја на једном месту, са прегршт практичних искустава и савета на
коме би јој могли позавидети многи васпитачи. Најпоноснија сам када јој се моје
клегинице обраћају са “колегинице” и траже савет за рад са децом.Нажалост, не виђамо се често, али растемо и креативну енергију размењујемо скоро свакодневно. Функционишемо као добар тим. Оно што је моја дилема – обично она зна, и обрнуто.
И онда кажу да ФБ није чудо
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “УХВАТИ РИТАМ АФРИЧКЕ ПРИЧЕ” (ИЛИ КАКО ЈЕ ЈЕДНО ФБ ПРИЈАТЕЉСТВО ПОСТАЛО СТВАРНО)
од Зорица Берар
Да је ФБ чудо – већ сам помињала.У априлу прошле године сам добила све саме сјајне предлоге за сарадњу, а међу њима и позив Душице Бојовић да говорим о својим искуствима и примени драмског метода у раду са децом на промоцији њене књиге “Ухвати ритам афричке приче” у Суботици у оквиру 18-ог Међународног фестивала позоришта за децу.
Била је то и сјајна прилика да једно ФБ
пријатељство постане стварно
Душица је комуникативна и отворена, увек спремна да све своје идеје несебично
подели са другима, па су управо такве и њене књиге.
Вишегодишњи студиозан рад је систематизовала и
преточила у четири књиге, управо желећи да подели своје идеје, креације, савете
и примере са свима који желе да осавремене и оплемене свој рад са децом.
Свако од нас ко се бави васпитавањем младих
поколења, зна колико важно бити увек нов и актуелан, са неком свежом идејом
којом ће осавременити свој рад, а Душицине књиге су непресушан извор нових и
нових идеја.
Књиге садрже моделе које ми васпитачи можемо
применити на широко поље васпитно-образовног рада. Следећи дечја интересовања и
развијајући дечју креативност, васпитачима је омогућено да свaкој теми која се у
књизи обрађује дају свој лични печат. Свака од написаних прича је само почетак
пута, а у ком смеру ће се прича развијати и тећи зависи свакaко и од програмом
предвиђених и унапред зацртаних циљева, али и од мотивације и од препознатих
интересовања деце.
Примењујући Душицине књиге у раду можемо лако и
једноставно радити на холистичком приступу образовања. Чак иако се не одлучимо
за технике које нуди драмски метод, можемо их користити свакодневно јер садрже
мноштво прича и игара примењивих у свакодневним активностима.
Све четири књиге повезује драмски метод који има
широку лепезу могућности и зато је врло моћно едукативно средство.
На сајту драмски метод нас свакодневно обрадује неким новим садржајима,
па чак и онима који ће се наћи у некој њеној наредној књизи коју са нестрпљењем
очекујем.
Рећи ћу само да ми је част и задовољство што сам
Душицина пријатељица
ДА У ВРТИЋУ СВАКО УЧИ РАДОСНО И ЛАКО
од Зорица Берар
Као што сам обећала – ево поста у коме ћу мало више
рећи о семинару “Да у вртићу свако учи радосно и лако”.
Пре нешто мање од годину дана стигао ми је сјајан
предлог да будем гост на семинару “Да у вртићу свако учи радосно и лако”. Нико
радоснији од мене тада. Лако сам се организовала и кренула пут
Сремске Митровице. Радовала сам се новим сазнањима, али да ми је неко рекао да
ћу своје радно искуство почети да мерим на време пре и после похађања семинара –
не бих му поверовала
Пре него што сам пошла на семинар сам имала
прилику да на сајту дете
плус видим неке сјајне прилоге са семинара и питала сам се да ли је могуће да овакви
продукти настану на самом семинару. То су васпитачи радили? Ко им је помогао
Неки семинари истроше, а неки попуне – ово је
семинар који је употпунио и преобликовао комплетно мој начин рада. Питам се и
како сам до сада радила без овако сјајних садржаја?! Не само што је утицао на
промену мог односа према раду – утицао је и на промену моје личности. Научила
сам како да радим на јачању сопственог имунитета. Активности које сам савладала
на семинару су унеле једну нову свежину у мој рад и изузетно га оплемениле.
Са осмехом на лицу и топлином у срцу – радујемо
се свакој новој активности. Еуфорија коју сам осетила на семинару ме и даље носи
и како време пролази све сам више сигрна да је непролазна. Из једне активности –
рађају се идеје за нове и нове и таман када помислим да сам их све исцрпела,
успавала се и улењила – роди се нека нова идеја која је тако лако и једноставно
примењива у раду, а све на бази идеје водиље коју сам понела са семинара.
Начила сам шта то значи холисточко образовање. Стекла сам знања и вештине које су ми
омогућиле да своју свакодневну праксу заснивам на холистичком приступу у раду са
децом што подразумева уважавање различитих потреба деце, различитих
темперамената и стилова учења.
Радећи посао васпитача (или учитеља), свесни смо
колико је важно увек бити нов, свеж и актуелан. Вештине и активности које се
стичу на семинару – управо вам нуде то.
Кроз веселе и забавне игролике активности,
ненаметљиво и спонтано у процесу учења код деце се ангажују обе мождане
хемисфере. На тај начин се брже и ефикасније учи. Вештине које се стичу на
семинару се баве и развојем координације код деце, што такође доприноси развоју
симултаног коришћења обе мождане хемисфере. Кроз ритмичке покрете деца се
ангажују и физички и оваквим холистичким приступом, процес учења је олакшан а
учење је забавно.
Све то проценила сам на основу позитивне енергије
која влада у групи од када сам почела са применом семинара и позитивним
повратним фидбеком од старне родитеља који су такође упознати са програмом и
активностима које радимо највише од стране деце која их “уче” активностима код
куће.
Овим активностима могуће је и радити на развоју
дечје креативности јер деца почињу да размишљају ван стандардних оквира.
А на крају семинара настаде ово и … нико нам није помогао, заиста
ДА СЕ ЧУЈЕМО И ВИДИМО :-)
од Зорица Берар
О томе да живот функционише као размена енергије
и да на неком месту даш, а на другом добијеш – сам већ писала. Тако сам ја на
свом ФБ
профилу објавила мноштво радова са децом и … једног дана ми је стигао маил
који је између осталог садржао и позив на семинар “Да у вртићу свако учи радосно и лако”. Срећа, срећа, радост
Наравно да је иза свега стајала моја ВЕЛИКА
пријатељица Жана :-)
Осим прилике да се лично упознамо, добила сам и
прилику да прођем семинар који је оставио толико снажан утисак на мене да је мој
професионални живот почео да се мери на време пре и после семинара. Кажем то
заиста без претеривања и сигурна сам да сви који су прошли исти семинар деле
моје мишљење. Пошто тај семинар заслужује МНОГО више простора – обећавам да ћу
му посветити неки наредни пост.
Елем, након семинара сам осетила такав налет
адреналина – да сам једва дочекала да осване понедељак и да кренем да примењујем
новостечено знање у раду са децом. Као резултат тога настао је и овај видео запис.
Пааа… “ДА СЕ ЧУЈЕМО И ВИДИМО
“
“
ОДА ВАСПИТАЧИМА
од Зорица Берар
“Шта све морам ја да
радим
Своју плату да
зарадим?
Прво време
распоредим
Да сви виде кол’ко
вредим.
Глумим гламур
васпитачки сјај.
Добро јутро – до
виђења по сто пута
Ја понављам к’о
папагај.
Понекад се и
одважим
Паре за чувара
тражим.
Кад покупим те
ситнице
Прелазим на
уплатнице.
Ако све то ја
преживим
Самој себи ја се
дивим.
Нисам више
отирач
Сад сам прави
васпитач.
По шест сати децу
мазим,
По шест сати децу
пазим,
По шест сати ја се
мучим
Ситну чељад да
научим.
Кад одузмем и
саберем
Морам мало и да се
дерем
Да памети они
дођу
Док шест сати мојих
прођу.
Пет минута бришем
сузе,
Пола сата гланцам
гузе,
Онда су на реду
слинци,
Да ми буду лепи
клинци.
Пола сата за
спавање
Ја дечицу
спремам
Све се
бојим
Да времена
немам.
Онда схватим по
стотину пута
Да спавање траје пет
минута.
На паузи кафе
срк,
Па у собу брзо
трк.
Само један дим
повучем
Трчим децу да
обучем
А могла бих још који
знам
Да допинга себи
дам
Да прикупим мало
снаге
За послове моје
драге
Да прашину ја
обришем
И да дневник ја
препишем
Па да средим
фризерај
Да завршим
молерај
Да закуцам ексер
неки
Да исправим уши
зеки
Да зашијем који
штеп
Да ми кутић буде
леп.
Онда децу мало
лечим
Да на време болест
спречим
Каишиће
стежем
Пертлице да
вежем
Да копчам
сандале
Да пронађем
шнале.
А тек где су све те
шминке
За најлепше моје
клинке
Па да будем
инспиратор
Па да будем
едукатор
Да се увек добро
смејем
Осмехом да децу
грејем.
И кад дође чет’р
сата
Поглед лута ми до
врата.
Једва чекам децу да
испратим
Да не место мозак
вратим.
Мислила сам да сам
интелектуалка
Засигурно добро
знам
Ја сан
физикалка.
Али ја се то не
жалим
У ствари се сада
хвалим
Разноврсност –
особина
Васпитача је
врлина.
Деца моју душу
хране,
Осмехом ми лече
ране,
Овај пос’о радим
радо
Осећам се тако
младо,
Тридесетак мојих
лета
Ништа ми не
смета!!!”
ПРИЧА О ВАСПИТАЧУ И ВРТЛАРУ
од Зорица Берар
“Рад васпитача је сличан раду вртлара који негује
различите биљке.
Једна биљка воли блистав сунчев сјај, друга хладне сенке;
једна воли обалу потока, друга сушан планински врх.
Једна најбоље успева на пешчаном тлу, друга на масној
иловачи. Свакој се мора пружити нега која одговара њеној врсти; у противном
биљка не достиже савршенство.”
Абдул
Баха
No comments:
Post a Comment