ZA UČENJE ĆE BITI VREMENA KASNIJE. DECA U VRTIĆU MORAJU DA SE IGRAJU!
Savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali…”
“Još se sećam prvih dana u vrtiću moje najstarije ćerke,” piše Anđela Henskom za Vašington post. “Očajnički sam želela da je stimulišem što je ranije moguće kako bi bila spremna za školu. Upisala sam je u obdanište koje je naglasak stavljalo na učenje čitanja, pisanja i matematike. Kupovala sam joj posebne slagalice, zakazivala druženja sa vršnjacima, čitala joj svako veče pred spavanje, vodila je na časove muzike i plesa kao i u posete muzejima.”
Sa prijateljicama je u svojoj zaluđenosti ranim učenjem- – organizovala i časove bojenja, brojanja, čak i sedenja! Sve je činila kako bi joj ćerka bila što spremnija za vrtić.
Henskom priznaje da je akademski uspeh njene ćerke postao njena opsesija. “Jedino što sam sve radila naopako,” kaže ona. Ćerka joj je dobro prolazila na testiranjima ali je propustila da stekne mnoge važne životne veštine.
“Otrežnjavajući trenutak bio je kad mi je vaspitačica rekla da mojoj ćerki učenje ide dobro, ali da jojnedostaju osnovne društvene veštine poput umeća deljenja sa drugima i čekanja na svoj red. ” Devojčice takođe nije umela da vlada svojim emocijama, bila je nervozna i imala opažajne probleme, a nije umela ni da se igra sama.
Ovo nije bio problem samo moje ćerke, već je postalo epidemija. Henskom citira direktorku jedne napredne predškolske ustanove koja već 40 godina radi sa decom: “Deca su danas prosto drugačija – lakše se iznerviraju i odmah zaplaču,” kazala joj je u intervjuu, dodavši da savremeni mališani svaki dan padaju sa stolica, naleću jedni na druge i udaraju u zidove, a pažnja im je veoma ograničena. “To je jako čudno, nikada ranije nismo to viđali,” primetila je direktorka, žaleći se da su, iako se u njenom vrtiću mnogo uči, pod stalnim pritiskom da smanje vreme za igru- na račun još više učenja!