POLAZAK U SKOLU
POLAZAK U ŠKOLUPresentation Transcript
- 1. 1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU – PREDUSLOVI 2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU • Opšta i neposredna priprema deteta za polazak u školu 3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU • Motivaciona gotovost za polazak u školu • Fizička priprema dece za školu u vrtiću • Emocionalna priprema • Socijalna priprema • Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta • Priprema deteta za prihvatanje školske discipline 1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU – PREDUSLOVI 2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU • Opšta i neposredna priprema deteta za polazak u školu 3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU • Motivaciona gotovost za polazak u školu • Fizička priprema dece za školu u vrtiću • Emocionalna priprema • Socijalna priprema • Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta • Priprema deteta za prihvatanje školske discipline
- 2. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU - PREDUSLOVI SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU - PREDUSLOVI FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST ( određeni kalendarski uzrast, telesna i motorička razvijenost ) INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja, mišljenja GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora ) SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih ) EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija ) MOTIVACIJA ZA UČENJE ( interesovanje i radiznalost za školso učenje ) ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o školi i zahtavima ) FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST ( određeni kalendarski uzrast, telesna i motorička razvijenost ) INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja, mišljenja GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora ) SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih ) EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija ) MOTIVACIJA ZA UČENJE ( interesovanje i radiznalost za školso učenje ) ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o školi i zahtavima )
- 3. FIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOSTFIZIČKA I MOTORIČKA ZRELOST Ako je postiglo nivo opšteg i telesnog razvoja i otpornosti organizma Ojačalo fizičko i mentalno zdravlje Postiglo nivo zrelosti fiziološkog sistema- pre svega centarlnog nervnog sistema U toku je zamena mlečnih zuba Ima razvijenu motoriku i spretnost Ne oseća poteškoće pri sedenju, stajanju, hodanju Dobro vidi i čuje Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje Prepisuje sva štampana slova Seče makazama i lepi jednostavnije oblike Ako je postiglo nivo opšteg i telesnog razvoja i otpornosti organizma Ojačalo fizičko i mentalno zdravlje Postiglo nivo zrelosti fiziološkog sistema- pre svega centarlnog nervnog sistema U toku je zamena mlečnih zuba Ima razvijenu motoriku i spretnost Ne oseća poteškoće pri sedenju, stajanju, hodanju Dobro vidi i čuje Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje Prepisuje sva štampana slova Seče makazama i lepi jednostavnije oblike
- 4. INTELEKTUALNA ZRELOSTINTELEKTUALNA ZRELOST Želja i sposobnost da uči i ima sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize ( pronalaženje jednostavnije slike u složenijoj ) Srazmerno tačno imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje, upoređivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne okoline Sposobnost da reprodukuje zapaženo zahvaljujući namernoj pažnji Sposobnost da voljno usredsredi, koncentriše i zadrži pažnju na određeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokaže znake fiziološkog zamora Ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji, obliku, veličini, debljini i pri tome može da vrši logičko – matematičke operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti Želja i sposobnost da uči i ima sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize ( pronalaženje jednostavnije slike u složenijoj ) Srazmerno tačno imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje, upoređivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne okoline Sposobnost da reprodukuje zapaženo zahvaljujući namernoj pažnji Sposobnost da voljno usredsredi, koncentriše i zadrži pažnju na određeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokaže znake fiziološkog zamora Ume da uočava sličnosti i razlike među predmetima po boji, obliku, veličini, debljini i pri tome može da vrši logičko – matematičke operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti
- 5. INTELEKTUALNA ZRELOSTINTELEKTUALNA ZRELOST Zna koja je njegova leva i desna ruka Poseduje elementarne matematičke pojmove Broj elemenata u skupu adekvatno označava brojkom Na verbalni nalog može razvrstati logičke blokove prema 4 atributa ( boja, oblik, veličina i debljina ) Navodi razloge ( po čemu se razlikuju – ptica, pas, drvo, staklo - pojam žive i nežive prirode) Crta kućicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crtež prepoznatljiv ( 5,5 godina ) Crta figuru čoveka sa glavom, telom, rukama i nogama uz prikazivaje svih detalja ( oči, nos, usta, uši, kosa, prsti, odeća ) – 6 do 7 godina Uočava sličnost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veličina ) Orijentiše se u vremenu ( dan , noć, jutro, podne ,.... ) Zna koja je njegova leva i desna ruka Poseduje elementarne matematičke pojmove Broj elemenata u skupu adekvatno označava brojkom Na verbalni nalog može razvrstati logičke blokove prema 4 atributa ( boja, oblik, veličina i debljina ) Navodi razloge ( po čemu se razlikuju – ptica, pas, drvo, staklo - pojam žive i nežive prirode) Crta kućicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crtež prepoznatljiv ( 5,5 godina ) Crta figuru čoveka sa glavom, telom, rukama i nogama uz prikazivaje svih detalja ( oči, nos, usta, uši, kosa, prsti, odeća ) – 6 do 7 godina Uočava sličnost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veličina ) Orijentiše se u vremenu ( dan , noć, jutro, podne ,.... )
- 6. GOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOSTGOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOST • DETE NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENI GOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAŽE INTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU REČ Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima ( moguće je da neka deca teže izgovaraju Š, Ž, Đ, DŽ, R, LJ, NJ što je normalna pojava u tom uzrastu ) Da ume da se igra glasovima, rečima Da poznaje glasovni sastav reči i da postigne određeni nivo razvoja izražajnog monološkog i dijaloškog govora Da ima dovoljno bogat rečnik ( da koristi između 2500 i 3000 različitih reči i pojmova ) Da razume rečenice dužine do 6 -8 reči Da “sada” zna da ispriča svoj događaj od “pre “ • DETE NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENI GOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAŽE INTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU REČ Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima ( moguće je da neka deca teže izgovaraju Š, Ž, Đ, DŽ, R, LJ, NJ što je normalna pojava u tom uzrastu ) Da ume da se igra glasovima, rečima Da poznaje glasovni sastav reči i da postigne određeni nivo razvoja izražajnog monološkog i dijaloškog govora Da ima dovoljno bogat rečnik ( da koristi između 2500 i 3000 različitih reči i pojmova ) Da razume rečenice dužine do 6 -8 reči Da “sada” zna da ispriča svoj događaj od “pre “
- 7. Da srazmerno tačno opisuje predmete i pojave iz okolne stvarnosti Da voli da sliša priče koje mu čitamo i ume samostalno da ih prepriča, poštujući odgovarajući redosled i logiku dešavanja, bez zastajkivanja, jasno i razumljivo sušaocima Da ga interesuju značenja reči Da postavlja pitanja Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima Da ume da sluša druge Tačno da preslikava rečenicu od tri kratke reči, napisane rukom pisanim slovima Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebno one koje se odvijaju u interakciji sa drugima Da srazmerno tačno opisuje predmete i pojave iz okolne stvarnosti Da voli da sliša priče koje mu čitamo i ume samostalno da ih prepriča, poštujući odgovarajući redosled i logiku dešavanja, bez zastajkivanja, jasno i razumljivo sušaocima Da ga interesuju značenja reči Da postavlja pitanja Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima Da ume da sluša druge Tačno da preslikava rečenicu od tri kratke reči, napisane rukom pisanim slovima Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebno one koje se odvijaju u interakciji sa drugima
- 8. SOCIJALNA ZRELOSTSOCIJALNA ZRELOST • Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, kulturno – higijenskih navika • Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu • Biranje omiljenog druga • Preferiranje igre sa istim polom • Pokazivanje zaštitničkog ponašanja prema mlađoj deci • Poštovanja pravila igre sa vršnjacima • Moć sagledavanja situacije iz ugla druge osobe • Komuniciranje sa odraslima • Spremnost na saradnju • Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole • Izvesna usmerenost na socijalne norme • Povećana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponašanjem • Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, kulturno – higijenskih navika • Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu • Biranje omiljenog druga • Preferiranje igre sa istim polom • Pokazivanje zaštitničkog ponašanja prema mlađoj deci • Poštovanja pravila igre sa vršnjacima • Moć sagledavanja situacije iz ugla druge osobe • Komuniciranje sa odraslima • Spremnost na saradnju • Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole • Izvesna usmerenost na socijalne norme • Povećana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponašanjem
- 9. EMOCIONALNA ZRELOSTEMOCIONALNA ZRELOST Može kontrolisati svoje emocije Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima određenu sopstvenu sigurnost Ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tuđa emocionalna stanja Ima veću kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu nezavisnost Karakteristični realistički strahovi ( strah od mraka ) i strahovi od natprirodnih bića Može da odloži zadovoljavanje potreba Može kontrolisati svoje emocije Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima određenu sopstvenu sigurnost Ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tuđa emocionalna stanja Ima veću kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu nezavisnost Karakteristični realistički strahovi ( strah od mraka ) i strahovi od natprirodnih bića Može da odloži zadovoljavanje potreba
- 10. MOTIVACIJA ZA UČENJEMOTIVACIJA ZA UČENJE Formiranje unutrašnje potrebe za saznavanjem Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta, njega neće obradovati saznanje nečeg novog, bez čega se neće pojaviti ni interesovanje Vaspitač u svom radu sa decom polazi i uvažava dečja interesovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i tako razvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja i kanališe ih Od posebnog značaja je pitanje da li dete ima želju za učenjem Dete će biti spremno da reaguje na izazove novih učenja i saznanja ako ima mogućnost da deluje, misli i izražava se u skladu sa svojim trenutnim moćima, ako je prihvaćeno i uvaženo. Formiranje unutrašnje potrebe za saznavanjem Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta, njega neće obradovati saznanje nečeg novog, bez čega se neće pojaviti ni interesovanje Vaspitač u svom radu sa decom polazi i uvažava dečja interesovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i tako razvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja i kanališe ih Od posebnog značaja je pitanje da li dete ima želju za učenjem Dete će biti spremno da reaguje na izazove novih učenja i saznanja ako ima mogućnost da deluje, misli i izražava se u skladu sa svojim trenutnim moćima, ako je prihvaćeno i uvaženo.
- 11. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U OSNOVNU ŠKOLU Opšta priprema deteta za polazak u školu uvažavati specifičnosti detinjstva, ne lišavati dete radosti i punoće življenja pružiti mu potpuno iskustvo koje stiče u zivotnim situacijama važnije od savladavanja nastavnih predmeta je opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja da uočava pojave u prirodi i društvu i da samo izvodi zaključke jačati mentalno i fizičko zdravlje za napore koje ga čekaju u školi Opšta priprema deteta za polazak u školu uvažavati specifičnosti detinjstva, ne lišavati dete radosti i punoće življenja pružiti mu potpuno iskustvo koje stiče u zivotnim situacijama važnije od savladavanja nastavnih predmeta je opšti razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja da uočava pojave u prirodi i društvu i da samo izvodi zaključke jačati mentalno i fizičko zdravlje za napore koje ga čekaju u školi
- 12. OPŠTA PRIPREMA ZA POLAZAK U ŠKOLU podrazumeva : 1. dobro razvijeno i fizički izdržljivo dete 2. dete sa izgrađenim motivima, zainteresovano da uči 3.dete razvijenih voljno – karakternih osobina za lakšu adaptaciju pri promeni sredine 4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji će biti postavljeni pred njega OPŠTA PRIPREMA ZA POLAZAK U ŠKOLU podrazumeva : 1. dobro razvijeno i fizički izdržljivo dete 2. dete sa izgrađenim motivima, zainteresovano da uči 3.dete razvijenih voljno – karakternih osobina za lakšu adaptaciju pri promeni sredine 4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji će biti postavljeni pred njega
- 13. Neposredna priprema deteta za polazak u školuNeposredna priprema deteta za polazak u školu realizuje se u predškolskim ustanovama i u tzv.”NULTIM “ odeljenjima u okviru osnovnih škola u sredinama gde ne postoje predškolske ustanove Zakonom utvrđena kao obavezna program predškolskog vaspitanja i obrazovanja je razrađen u dva modela – A i B čiji se izbor vrši u predškolskoj ustanovi na nivou svakog posebnog objekta A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ; poštovanje dečjih interesovanja i potreba ; obrazovanje kao unutrašnja konstrukcija znanja; autonomija – centralni cilj; koncepcija predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja realizuje se u predškolskim ustanovama i u tzv.”NULTIM “ odeljenjima u okviru osnovnih škola u sredinama gde ne postoje predškolske ustanove Zakonom utvrđena kao obavezna program predškolskog vaspitanja i obrazovanja je razrađen u dva modela – A i B čiji se izbor vrši u predškolskoj ustanovi na nivou svakog posebnog objekta A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ; poštovanje dečjih interesovanja i potreba ; obrazovanje kao unutrašnja konstrukcija znanja; autonomija – centralni cilj; koncepcija predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja
- 14. B model : sadrži načela, ciljeve, sistem aktivnosti, organizaciju života i vaspitno – obrazovnog rada, saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU obuhvata sledeće oblasti : 1. Priprema za nastavu početnog čitanja 2. Priprema za nastavu početnog pisanja 3. Formiranje elementarnih matematičkih pojmova 4. Pripreme u području upoznavanja okoline 5. Pripreme u području likovnog vaspitanja 6. Pripreme u području muzičkog vaspitanja B model : sadrži načela, ciljeve, sistem aktivnosti, organizaciju života i vaspitno – obrazovnog rada, saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU obuhvata sledeće oblasti : 1. Priprema za nastavu početnog čitanja 2. Priprema za nastavu početnog pisanja 3. Formiranje elementarnih matematičkih pojmova 4. Pripreme u području upoznavanja okoline 5. Pripreme u području likovnog vaspitanja 6. Pripreme u području muzičkog vaspitanja
- 15. DOBRE STRANE UKLJUČIVANJA DECE U PPP kompenzatorska funkcija – svoj deci se obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanja socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio- kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu programsko i organizaciono povezivanje predškolskog i školskog vaspitanja → stvorena osnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju dece predstavlja dopunu porodičnom vaspitanju uz unapređivanje vaspitne kompetencije porodice u zajedničkoj akciji dece, vaspitača i roditelja se stvara i gradi autentičan program → nije izdvojen segment delovanja na dete nego podrška celokupnom njegovom razvoju DOBRE STRANE UKLJUČIVANJA DECE U PPP kompenzatorska funkcija – svoj deci se obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanja socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socio- kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu programsko i organizaciono povezivanje predškolskog i školskog vaspitanja → stvorena osnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju dece predstavlja dopunu porodičnom vaspitanju uz unapređivanje vaspitne kompetencije porodice u zajedničkoj akciji dece, vaspitača i roditelja se stvara i gradi autentičan program → nije izdvojen segment delovanja na dete nego podrška celokupnom njegovom razvoju
- 16. polazi se od uzrasnih mogućnosti i potreba šestogodišnjaka ali i prilagođenosti karakteristikama školskog učenja Karakteristike uzrasta šestogodišnjaka : igra je još uvek vodeća aktivnost dečje saznanje je i dalje pod uticajem živog opažanja odnos deteta prema zadacima je još uvek praktičan detetu je više stalo do toga da ostvari cilj ne birajući način na koji će to postići postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na stvari i pojave više se osamostaljuju u zaključivanju razvijaju se specifične vrste radoznalosti polazi se od uzrasnih mogućnosti i potreba šestogodišnjaka ali i prilagođenosti karakteristikama školskog učenja Karakteristike uzrasta šestogodišnjaka : igra je još uvek vodeća aktivnost dečje saznanje je i dalje pod uticajem živog opažanja odnos deteta prema zadacima je još uvek praktičan detetu je više stalo do toga da ostvari cilj ne birajući način na koji će to postići postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na stvari i pojave više se osamostaljuju u zaključivanju razvijaju se specifične vrste radoznalosti
- 17. govoru se poklanja posebna pažnja deca se osposobljavaju da primaju informacije putem reči intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opažanje vremena i prostora, stvaralačka mašta, opažajno – predstavno mišljenje ZADATAK VRTIĆA razvojne moći mnogo veće nego što se i pretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOĐAVANJE NOVOM ŽIVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU govoru se poklanja posebna pažnja deca se osposobljavaju da primaju informacije putem reči intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opažanje vremena i prostora, stvaralačka mašta, opažajno – predstavno mišljenje ZADATAK VRTIĆA razvojne moći mnogo veće nego što se i pretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOĐAVANJE NOVOM ŽIVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU
- 18. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU RAZNOVRSNI ASPEKTI OPŠTE PRIPREME DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU Motivaciona gotovost za polazak u školu sastoji se od detetove želje da uči i zainteresovanosti da se bavi nečim što ga približava delatnosti odraslih→želja da se bude đak, ide u školu→važno da se želja temelji na realnim predstavama o onome što dete očekuje u školi→ određenije predstave formiraju se tek polaskom u školu želja deteta da uči u školi mora biti zasnovana na realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji će pred njega biti postavljeni kada postane đak Motivaciona gotovost za polazak u školu sastoji se od detetove želje da uči i zainteresovanosti da se bavi nečim što ga približava delatnosti odraslih→želja da se bude đak, ide u školu→važno da se želja temelji na realnim predstavama o onome što dete očekuje u školi→ određenije predstave formiraju se tek polaskom u školu želja deteta da uči u školi mora biti zasnovana na realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji će pred njega biti postavljeni kada postane đak
- 19. osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlači učenje kao “ ozbiljna, sadržajna delatnost, koja dovodi do određenog rezultata, važnog, kako za dete, tako i za odrasle koji ga okružuju “ smisao je u formiranju unutrašnje potrebe za saznavanjem koja će u školi biti efikasnija od svih drugih oblika motivacije, kao što su to npr.ocene saznajna potreba rađa radost za saznavanjem novog→ ukoliko se to nepostigne svaki trud je uzaludan: učitelj može da organizuje časove na najbolji način ali to nema efekta ako ne iskusi radost saznanja→ učenje biva nametnuto i rađa se otpor prema knjizi i učitelju→ negativne emocije osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlači učenje kao “ ozbiljna, sadržajna delatnost, koja dovodi do određenog rezultata, važnog, kako za dete, tako i za odrasle koji ga okružuju “ smisao je u formiranju unutrašnje potrebe za saznavanjem koja će u školi biti efikasnija od svih drugih oblika motivacije, kao što su to npr.ocene saznajna potreba rađa radost za saznavanjem novog→ ukoliko se to nepostigne svaki trud je uzaludan: učitelj može da organizuje časove na najbolji način ali to nema efekta ako ne iskusi radost saznanja→ učenje biva nametnuto i rađa se otpor prema knjizi i učitelju→ negativne emocije
- 20. Motivi za učenje predškolske dece 1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, da obezbeđuju društvenu afirmaciju) 2. saznajni (radoznalost kao želja da se nešto sazna ili usvoji određena veština) 3. igrovni( igranje je motiv a do učenja dolazi uzgredno socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova za školsko učenje→ teškoće se javljaju kad prevladaju igrovni motivi za najstarije predškolce je karakteristično da se motivacija više ne vezuje samo za proces nego i rezultat aktivnosti koji postaje sve važniji i na određeni način se vrednuje tako da dete teži da njegov rad bude ocenjen pozitivno centralna aktivnost je učenje čiji je motiv i smisao sticanje znanja i umenja Motivi za učenje predškolske dece 1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, da obezbeđuju društvenu afirmaciju) 2. saznajni (radoznalost kao želja da se nešto sazna ili usvoji određena veština) 3. igrovni( igranje je motiv a do učenja dolazi uzgredno socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova za školsko učenje→ teškoće se javljaju kad prevladaju igrovni motivi za najstarije predškolce je karakteristično da se motivacija više ne vezuje samo za proces nego i rezultat aktivnosti koji postaje sve važniji i na određeni način se vrednuje tako da dete teži da njegov rad bude ocenjen pozitivno centralna aktivnost je učenje čiji je motiv i smisao sticanje znanja i umenja
- 21. Fizička priprema dece za školu u vrtiću potreban visok nivo opšteg telesnog razvoja i otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugo sedenje u klupi koje zahteva određeni položaj tela, teška dečja torba, put do škole nezrela deca imaju sniženu i nestabilnu radnu sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teško se prilagođavaju uslovima nastave u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se, nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi za pravilan fizički razvoj→ vrtić ima prave uslove da dete navikne na čistoću i da razvije higijenske navike povoljno utiče na somatsko i psihičko zdravlje deteta Fizička priprema dece za školu u vrtiću potreban visok nivo opšteg telesnog razvoja i otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugo sedenje u klupi koje zahteva određeni položaj tela, teška dečja torba, put do škole nezrela deca imaju sniženu i nestabilnu radnu sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teško se prilagođavaju uslovima nastave u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se, nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi za pravilan fizički razvoj→ vrtić ima prave uslove da dete navikne na čistoću i da razvije higijenske navike povoljno utiče na somatsko i psihičko zdravlje deteta
- 22. dobro organizovane telesne i perceptivne motorne aktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravlje šestogodišnjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiče motorno iskustvo ) režim dana obezbeđuje obroke svakodnevno u isto vreme kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece : • Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi • Izražavanje pokreta i kretanja – svest o drugima • Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest o okruženju dobro organizovane telesne i perceptivne motorne aktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravlje šestogodišnjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiče motorno iskustvo ) režim dana obezbeđuje obroke svakodnevno u isto vreme kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece : • Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi • Izražavanje pokreta i kretanja – svest o drugima • Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest o okruženju
- 23. primaran rad vaspitača na razvijanju navika kretanja→vežbe hodanja, trčanja, skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaćenja, bacanja, hvatanja, gađanja, kotrljanja, dizanja i nošenja, potiskivanja, vučenja i razvlačenja, igre na snegu, igre na vodi vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa – vežbe oblikovanja : • Za razvoj mišića ramenog pojasa • Za razvoj leđnih mišića • Za razvoj trbušnih mišića • Za razvoj mišića nogu i stopala primaran rad vaspitača na razvijanju navika kretanja→vežbe hodanja, trčanja, skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaćenja, bacanja, hvatanja, gađanja, kotrljanja, dizanja i nošenja, potiskivanja, vučenja i razvlačenja, igre na snegu, igre na vodi vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa – vežbe oblikovanja : • Za razvoj mišića ramenog pojasa • Za razvoj leđnih mišića • Za razvoj trbušnih mišića • Za razvoj mišića nogu i stopala
- 24. Program fizičkih aktivnosti u PP grupama usmeren na podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblika kretanja : hodanja, trčanja, skakanja, penjanja → podstiče se aktivnostima veće složenosti i manjeg intenziteta podsticaj razvoja biomotoričkih sposobnosti: koordinacije, ravnoteže, sigurnosti, snage, brzine, izdržljivosti → podstiče se aktivnostima manje složenosti i višeg intenziteta telesnim aktivnostima u vrtiću obezbeđuje se deci da kroz igru upoznaju radost kretanja Program fizičkih aktivnosti u PP grupama usmeren na podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblika kretanja : hodanja, trčanja, skakanja, penjanja → podstiče se aktivnostima veće složenosti i manjeg intenziteta podsticaj razvoja biomotoričkih sposobnosti: koordinacije, ravnoteže, sigurnosti, snage, brzine, izdržljivosti → podstiče se aktivnostima manje složenosti i višeg intenziteta telesnim aktivnostima u vrtiću obezbeđuje se deci da kroz igru upoznaju radost kretanja
- 25. EMOCIONALNA PRIPREMA emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao u mlađem uzrastu emotivne ekspresije sublimisane i sve češće se izražavaju stvaralaštvom→dete ih najčešće izražava crtežom izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji i raznovrsniji jer dete strahove stiče iskustveno→počinje da se plaši mogućih nesretnih slučajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha uče da izbegavaju zastrašujuće situacije prikrivaju reakcije straha ( naročito dečaci ) EMOCIONALNA PRIPREMA emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao u mlađem uzrastu emotivne ekspresije sublimisane i sve češće se izražavaju stvaralaštvom→dete ih najčešće izražava crtežom izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji i raznovrsniji jer dete strahove stiče iskustveno→počinje da se plaši mogućih nesretnih slučajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha uče da izbegavaju zastrašujuće situacije prikrivaju reakcije straha ( naročito dečaci )
- 26. ljutnju i bes dete sve češće ispoljava i to u situacijama nepravedne optužbe, na neispunjena obećanja su burne reakcije ljutnje češći su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, češći inat kao bes, dete radi baš ono što je zabranjeno→javlja se kompulzivni bes kod dece kojoj je uskraćena potreba za uvažavanjem i samostalnošću→impulsivno ispoljavanje besa je veoma retko javlja se odložena reakcija besa u vidu osvete, pretnje, tvrdoglavosti i inata radost se sve češće javlja u situacijama uspeha, pohvala i druženja sa vršnjacima→dete se sve češće raduje unapred, već na obećanje ili nagoveštaj određenih događaja; radoznalost postaje usmerenija, osmiščjenija i sve češće je dete zadovoljava samostalno ljutnju i bes dete sve češće ispoljava i to u situacijama nepravedne optužbe, na neispunjena obećanja su burne reakcije ljutnje češći su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, češći inat kao bes, dete radi baš ono što je zabranjeno→javlja se kompulzivni bes kod dece kojoj je uskraćena potreba za uvažavanjem i samostalnošću→impulsivno ispoljavanje besa je veoma retko javlja se odložena reakcija besa u vidu osvete, pretnje, tvrdoglavosti i inata radost se sve češće javlja u situacijama uspeha, pohvala i druženja sa vršnjacima→dete se sve češće raduje unapred, već na obećanje ili nagoveštaj određenih događaja; radoznalost postaje usmerenija, osmiščjenija i sve češće je dete zadovoljava samostalno
- 27. briga je indukovana vrlo često od strane odraslih koji neguju opštu atmosferu brige→dugotrajna prisutnost kombinovano sa nepravednim kažnjavanjem deteta produkuje snažan osećaj krivice→dete se često identifikuje sa tom ulogom i postaje “negativni vođa” grupe ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, teže se raspoznaje ljubav se najpre javlja prema vršnjacima i to suprotnog pola( još uvek se kombinuje sa stidom ) jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i članovima porodice briga je indukovana vrlo često od strane odraslih koji neguju opštu atmosferu brige→dugotrajna prisutnost kombinovano sa nepravednim kažnjavanjem deteta produkuje snažan osećaj krivice→dete se često identifikuje sa tom ulogom i postaje “negativni vođa” grupe ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, teže se raspoznaje ljubav se najpre javlja prema vršnjacima i to suprotnog pola( još uvek se kombinuje sa stidom ) jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i članovima porodice
- 28. Socijalna priprema Socijalni kontakti – razvijaju se od: usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifična interesovanja razvijanja interesovanja za drugu decu i prilagođavanje na grupnu igru i život u zajednici potpunog uspostavljanja grupnih odnosa među vršnjacima Socijalna priprema – obuhvata : negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj deci navikavanje dece da se druže negovanje trpeljivosti, taktičnosti, uvažavanja drugih Socijalna priprema Socijalni kontakti – razvijaju se od: usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifična interesovanja razvijanja interesovanja za drugu decu i prilagođavanje na grupnu igru i život u zajednici potpunog uspostavljanja grupnih odnosa među vršnjacima Socijalna priprema – obuhvata : negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj deci navikavanje dece da se druže negovanje trpeljivosti, taktičnosti, uvažavanja drugih
- 29. “socio – emocionalni razvoj može da obezbedi mnogo veći domet obrazovanja nego učenje specifičnih veština i ponašanja, ili čak intelektualnih operacija” ( K.Kami ) → ako su deca radoznala, snalažljiva, samopouzdana, sposobna da razmenjuju mišljenje sa drugom decom i odraslima ona će biti spremna da nastave da uče i izvan učionice i tokom kasnijeg života atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno čistoj ) utiče na status njenih članova i na ponašanje “ malih maturanata “ – razvija se slika o sebi na poseban način : osećaju se odraslijima, šire se i njihovi socijalni kontakti, češće se izlazi van vrtića i učestvuje u životu društvene zajednice “socio – emocionalni razvoj može da obezbedi mnogo veći domet obrazovanja nego učenje specifičnih veština i ponašanja, ili čak intelektualnih operacija” ( K.Kami ) → ako su deca radoznala, snalažljiva, samopouzdana, sposobna da razmenjuju mišljenje sa drugom decom i odraslima ona će biti spremna da nastave da uče i izvan učionice i tokom kasnijeg života atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno čistoj ) utiče na status njenih članova i na ponašanje “ malih maturanata “ – razvija se slika o sebi na poseban način : osećaju se odraslijima, šire se i njihovi socijalni kontakti, češće se izlazi van vrtića i učestvuje u životu društvene zajednice
- 30. sposobni za grupno rešavanje pojedinih problema→raspravjlaju o njima, brane svoja stanovišta i porede ih sa tuđim, traže argumente i protivargumente i sporazumevaju se koje je rešenje najverovatnije da bi ga i praktično proveravali vaspitač ima zadatak da formira javno mnjenje koje objedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradničkih odnosa, izaziva zajedničke doživljaje i razne vrste razmena među decom, inicira poslove povezane opštim ciljem→prilika za to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celom vaspitnom grupom dece vaspitač treba da ujedinjuje pojedinačne napore dece na širem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se od kućica napravi grad ...); bitne su prilike da deca dele zajednički doživljaj kolektivne proslave rođendana, posete različitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, svečani ispraćaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtića sposobni za grupno rešavanje pojedinih problema→raspravjlaju o njima, brane svoja stanovišta i porede ih sa tuđim, traže argumente i protivargumente i sporazumevaju se koje je rešenje najverovatnije da bi ga i praktično proveravali vaspitač ima zadatak da formira javno mnjenje koje objedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradničkih odnosa, izaziva zajedničke doživljaje i razne vrste razmena među decom, inicira poslove povezane opštim ciljem→prilika za to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celom vaspitnom grupom dece vaspitač treba da ujedinjuje pojedinačne napore dece na širem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se od kućica napravi grad ...); bitne su prilike da deca dele zajednički doživljaj kolektivne proslave rođendana, posete različitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, svečani ispraćaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtića
- 31. Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta aktivnosti od praktičnih do usmerenih razvijaju istrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje i samokontrolu deca uče da planiraju i određuju cilj svog rada, biraju materijale i sredstva da bi ostvarili određene rezultate radne aktivnosti :samoposluživanje, briga o biljkama,pravljenje igračaka, aktivnosti u široj društvenoj sredini Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika deteta aktivnosti od praktičnih do usmerenih razvijaju istrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje i samokontrolu deca uče da planiraju i određuju cilj svog rada, biraju materijale i sredstva da bi ostvarili određene rezultate radne aktivnosti :samoposluživanje, briga o biljkama,pravljenje igračaka, aktivnosti u široj društvenoj sredini
- 32. Priprema deteta za prihvatanje školske discipline najvažnije da shvate odnos učitelj – učenik prvi put se sreću sa obavezama društvenog karaktera približavaju se značajno ulozi odraslog koju su želela svaki sledeći korak ograničen je za dete novim pravilima i zahtevima često se javljaju destruktivne emocije i reakcije deca koja su pohađala vrtić imaju pozitivne stavove prema školi i odgovarajuću motivaciju deca se trude da što bolje obave zadatak, ispravljajući greške, radeći na pravilan način, formira se kod dece lepo ponašanje sa adekvatnim emocijama Priprema deteta za prihvatanje školske discipline najvažnije da shvate odnos učitelj – učenik prvi put se sreću sa obavezama društvenog karaktera približavaju se značajno ulozi odraslog koju su želela svaki sledeći korak ograničen je za dete novim pravilima i zahtevima često se javljaju destruktivne emocije i reakcije deca koja su pohađala vrtić imaju pozitivne stavove prema školi i odgovarajuću motivaciju deca se trude da što bolje obave zadatak, ispravljajući greške, radeći na pravilan način, formira se kod dece lepo ponašanje sa adekvatnim emocijama
- 33. veliki uticaj na decu vrše druga deca iz grupe koja intervenišu u slučajevima narušavanja od strane nekog deteta ili grupe dece deca lako prihvataju pravila ponašanja i lako se socijalizuju ako od strane vaspitača osete potpuno razumevanje , punu podršku i pravilnu saradnju bitna je: odnegovana sposobnost usmeravanja pažnje samodisciplina i samokontrola sopstvenog ponašanja veliki uticaj na decu vrše druga deca iz grupe koja intervenišu u slučajevima narušavanja od strane nekog deteta ili grupe dece deca lako prihvataju pravila ponašanja i lako se socijalizuju ako od strane vaspitača osete potpuno razumevanje , punu podršku i pravilnu saradnju bitna je: odnegovana sposobnost usmeravanja pažnje samodisciplina i samokontrola sopstvenog ponašanja
Odlicen potsetnik!
ReplyDelete