Thursday, January 24, 2013

SLIKOVNICATA I KAKVA TREBA DA BIDE- M.C.


  • SLIKOVNICA I KAKVA ONA TREBA DA BUDE
    Ovih dana sam bila u prilici da počnem da se preispitujem. Da li ono što radim i način kako to radim treba da bude baš takav?
    Povod za takvo preispitivanje je bilo objavljivanje slikovnice u Tešnju u Bosni, slikovnice koja je namenjena deci predškolskog uzrasta. U toj slikovnici je slikom i rečju opisano klanje, dranje, nabijanje na kolac nedužnih životinja koje služe za jelo, sa svim pikanterijama koje prate ovaj čin.
    Bilo je različitih reagovanja na ovakvu vrstu prezentiranja načina života deci u tom uzrastu. Od mišljenja da decu ne treba poštedeti takvih stvari jer je to način da ne rade tako kad odrastu, do sablažnjivanja i osude takve slikovnice koja nije primerena dečijem uzrastu.
    Nisam psiholog, ni pedagog, nisam profesionalno radila sa decom, a... ne radim to ni danas, ali sam majka koja je odgajila svoju decu i baka koja učestvuje u odgajanju svojih unuka. Pritom sam i neki tkz. dečiji pesnik, što u svemu ostalom ne mora ništa da znači.
    I sad se pitam: Sudeći po mišljenju nekih da deci treba sve reći, da li sledeće izdanje slikovnice treba da sadrži slike i opise ubistva ljudi, silovanja, užase bombardovanja, nasilje u porodici, nasilje na ulici i sve to sa obrazloženjem da im se to pokaže da takvi ne bi bili kad porastu?
    Ili treba decu ostaviti u zabludi da je svet oko njih lep, da treba pronaći lepotu i dobrotu u onome što nas okružuje, da i teške stvari postoje, ali ih ublažiti onima koji nisu spremni još takve da prihvate. Da li im uskratiti radost života jer ih iza ćoška odrastanja čekaju užasi sa kojima će se susretati?
    Svojevremeno sam svojim koleginicama davala pesme koje sam pisala da daju deci da ih čitaju. A uz pesme sam, zbog svog saznanja, napravila neku vrstu ankete u kojoj sam molila decu da mi napišu šta je to što im se najviše dopada u pesmama, a šta je ono što im se ne svidja. Skoro stopostotni odgovor je bio da im se najviše dopada što su pesme vesele i šaljive.
    I sad kada izazovu isti efekat meni je drago da to čujem. Ovog puta ne govorim o umetničkoj vrednosti pesama i priča. O tome neka kažu oni koji to znaju. Ovog puta mislim o sadržaju nečega što im treba podariti. I treba li na terazije staviti sa jedne strane takvu vrstu štiva, a sa druge sve ono što čini život surovim i tako najmladje pripremiti za njega? Pa šta pretegne.

No comments:

Post a Comment