Преглед холандског основног образовања са акцентом на предшколско образовање

јун 1620:142017

Не би да користим министарску терминологију и пуно причам, а ништа не кажем.

Покушаћу да будем садржајна и изложим кратак преглед холандског основног образовања са акцентом на предшколско образовање и едукацију уз малу анализу шта, зашто и како.

У основну школу се креће са 4 године ( кад дета напуни тачно 4 године) , може се рећи предшколско. Настава за тај узраст траје од 8:30 -15:00, а средом и петком од 8:30-12:00. Након школе одлазе у зависности од радног времена родитеља или куЋи или у боравак. Деца под кровом те школе остају до завршетка VIII разреда односно 12/13-те године, у нашим оквирима речено до завшетка VI разреда. Школе су мале и обично немају више од 300 ученика, углавном по једно одељење сваког разреда-узраста. У тој школи немају наставнике, већ учитеље обично два учитеља који различитим данима држе наставу чак и из истих предмета, а тако је и у предшколшком узрасту. Иначе учитељи се мењају сваке године. А из мог искуства то је добро из више разлога:

* Не ствара се превише присан однос између учитеља и детета
* Смањује се могућност да неки учитељ има привилеговану децу
* Пружа се могућност да сви имају “омиљену” уцитељичу
* Повећа се могуцност боље презентације, немају сви учитељи исте захтеве, исте системе и могућности давања знања
* Kомбинације учитеља у генерацији се мењају па се не допушта да и учитељи створе превише уиграну тандем везу која би могла да се лоше одрази у односу према неком детету.

Генерално се пружа шанса да у разним слојевима популације буде више задовољних родитеља, а наравно и деце и креира систем који се ипак може назвати “по мери за свакога”.

Иако школа и образовање почињу врло рано, деца због система рада и одсуства пресије и морања, уз лагани темпо заиста усвајају са лакоћом материје и освајају знање и што је најбитније са задовољством и уживањем одлазе у основну школу, што се свакако мења преласком у средњу школу и доласком пубертета.
Систем је тако конципиран да се оцењује све и то врло нијансирано и прецизно, али децу то не оптерећује, јер општи утисак је да оцене нису битне већ само напредак вашег детета и његов труд, мада је са друге стране приметно да се оцене добијају ипак само за способности. Ипак најбитније је да вам учитељ казе да дете напредује, да се труди и да пружа свој максимум. Ако вам то учитељ каже, добили би највеће критике ако би питали : “Али засто онда нема петицу из …. “.

У узрасту од 4-6 година деца се оцењују из следећих “предмета” :

* – Матерњи језик / умни развој:
Могу јасно некоме да објасним шта мислим
Могу/знам реченице да састављам
Учествујем у групном разговору у кругу
Могу/знам речи да римујем
Основе читања/препознавање слова
Пасивни вокабулар
Активни вокабулар

* – Дечја математика:
Познавање бројева
Познавање форми
Знам да бројим
Разумевање бројева – рачун

* – Социјално-емоционални развој:
Играм се заједно са другом децом
Могу/желим поделити материјале/играцке са другом децом – нисам себичан
Желим другима помоћи
Знам се бринути о себи
Придржавам се школских правила ( поштујем ред и дисциплину )
Могу/умем/знам друге да саслушам

* – Игра, рад, понашање:
Могу/умем да се играм/забавим
Могу самостално да радим
Придржавам се задате теме/задатка
Могу/умем/знам да радим са развојним материјалима
Мој радни темпо

* – Физички развој и моторика:
– Груба моторика:
Усуђујем се да радим задате вежбе на гимнастици
Добро сам покретљив
-Мала моторика:
Бојим унутар линије
Знам да сечем
Знам да савијам папир
Држање оловке

* – Експресија
Учествујем на часу музике
Цртам, сецкам, лепим
Kреативан сам

Иначе, штампана слова се савладају спонтано, успут и “необавезно“ и без пресије у предшколском тако да у И разреду са 6 година стартују са писаним словима. У предшколском узрасту се јако велика пажња поклања усменом разумевању прочитаних текстова које чита уцитељица и поставља питања, сто представља припрему за најважнији и највише “вреднован“ предмет у току основне школе – читање са разумевањем. Kасније у току школовања се читање са разумевањем обрађује само и искључиво на непознатим текстовима.

У I и II разреду нема ни текстуалних задатака из математике, а ни писања састава. Сматра се да је то непримерено узрасту.

У школи постоји индивидуални рад, али је много више заступљен групни рад. Kад деца вежбају седе у групи по 4-ро и имају могућност како да питају друга или другарицу, тако и учитеља, с тим што се питање поставља помоћу коцке на којој стоји “?“ Учитељ шета и успут појединачно одговара сваком на питање. Знаци деца уче да буду стрпљива и да чекају свој ред за одговор. Ту се прави разлика између маме која углавном одмах реагује на твоје питање и учитељице, која је “мама“ од 25/торо деце.

У исто време не морају да раде сви исто. Оно што је битно да деца нису дуже од 25 минута посвећена једној теми/предмету/материји/игри и нема стриктног трајања часа од 45мин.

Иначе у предшколском узрасту у учионици постоји кутак за играње, едукативне играчке и материјали, али све се ради по недељном плану и програму који је за свако дете унапред припремљен и одређеним магнетним симболима поред имена детета назначен. Деци је петком дозвољено да донесу играцку ( али је препорука да то буде нека друствена игра или играчке са којима се групно могу забавити ).

Ја претпостављам да би реформа образовно школског система и у Србији требала то да подразумева, а ако сматрате да би то било одузимање игре и стварање додатног терета деци, а и родитељима слободно минирајте и наставите са …. “да, али то би код нас било” …

Наташа