ГЛАВНИ ДЕО:
Истицање циља часа.
ВУК И ТРИ ПРАСЕТА
ВУЧКО : (Излази на сцену) Хеј, клинци, ћао! Ја сам Вучко Вук, мора да сте чули за мене. Шта? Нисте чули? Ма чули сте сигурно. Да ли сте чули за ту бајку? (Деца одговарају.) Ко жели да је исприча? (Једно дете ће укратко испричати бајку.) Е, нисам ја тај зли вук, него онај кога су три прасета оклеветала. Прасићи су зли. Да, да ... оклеветала! ? Шта је? Не верујете ми? Сад ћу вам ја испричати праву истину. Дакле драга моја децо, мене су оклеветали!
УЧИТЕЉИЦА: Ко те оклеветао Вучко?
ВУЧКО: Како ко? Па сви, сви, баш сви! Три прасета посебно!! !Е, то ћу вам сада испричати. Ево, овако је било. Мојој баки је био рођендан и то не било који. А,неееееее! Кад би на године које је имала додали још 25 година, имала би тачно 100 година!
Е, сад ви мени израчунајте колико је моја бака имала година?
(Деца рачунају , (ако је потребно учитељица их подстиче) и одговарају)
х +25=100
Одговор: ( 75 година).
ВУЧКО: Браво , дакле на бакин 75 рођендан одлучим да јој направим торту. И тако, почнем да радим. Умутим јаја, додам брашно, прашак за пециво....У том тренутку сетим се!!! Па ја немам најважнији састојак за торту. .. А који је састојак најважнији за торту? Хајде, реците ми? (Чека да му деца одговоре.) Шећер, наравно. А када вам нестане тако нешто ви фино узмете посудицу па код комшије. Ја сам имао несрећу да мој први комшија буде баш једно од та три прасета, (говори иронично) „мило прасенце“ Гиле. Е сада ћете видети колико је Гиле мио.Покуцам ја на врата од сламе, али ништа се није чуло и ја ударим у врата јако, а врата се сруше. Не улазим у кућу него повичем: „Госпо'н Гиле! Потребна ми је ваша помоћ!“
ПРАСЕ ГИЛЕ: (Долази на сцену.) Вучко, неспособњаковићу, срушио си ми врата! Знаш ли ти да сам та врата правио јутрос од 10 часова и 5 минута до 10 часова и 35 минута. (Обраћа се деци.) Колико времена сам провео правећи врата?
Одговор: 30 минута
ВУЧКО: (Уплашено.) Извини Гиле, брате, нисам хтео. Извини!
ГИЛЕ: (Приђе Вучку и повуче га за уво.) Купићеш ми нова врата, неспретна вучино!
ВУЧКО: Али, али ја сам само дошао по мало шећера! Знаш моја бака слави 75 рођендан па јој правим торту.
ГИЛЕ: О, какав си ти млакоња! Ово ти није продавница!
ВУЧКО: Гиле, молим те!
ГИЛЕ: У реду. Колико ти треба шећера?
ВУЧКО: Ево, ова здела, пола килограма.
ГИЛЕ: (Заколута очима.) Пола килограма, ако килограм кошта 100 динара, колико кошта пола килограма? (Даје Вучку шећер.) Деца рачунају и одговарају.
Одговор: 50 ДИНАРА
ВУЧКО:(Хоће да кине, али покушава да се уздржи.) Хвала ти добро прасе.
ГИЛЕ: Ма какво добро прасе, плати ми шећер!
ВУЧКО: И тако ја кинем, а кућица од сламе се разлети, а Гиле заурла:
ГИЛЕ: Неспособњаковићу! Срушио си ми кућу!(Узе оклагију и почне да бије Вучка који бежи.)
ВУЧКО: (Бежи и кука.) Јој, јој..... немој... немој Гиле...Нисам хтео. Стисла ме прехлада па сам зато кинуо. Јоооој!!!
Друга сцена
ВУЧКО: (Сам на сцени.) Видите није било онога:“Кад ја дунем и ватру сунем... „Само сам кинуо! Ко још прави кућу од сламе... Вратим се ја кући и наставим да месим торту, рерну сам загревао 10 минута, прву и другу кору сам пекао по 15 минута, а трећу кору сам пекао 45 минута, знате то је кора од беланаца, а она мора да се суши на ниској температури.
Колико сам времена провео у печењу торте?
Деца рачунају: 15+15+45=75
Одговор: 75 МИНУТА
ВУЧКО: Дивно сам испекао торту. Е, сад је требало да је нафилујем, ал' немам шприц, и шта ћу ... морам опет код комшије, првом комшику сам срушио кућу, сад сам морао код другог комшије Милета Прасић, то је Гилетов брат. Он је кућицу направио од некаквог прућа, није имао пара за боље... или је само био лењ, ни сам не знам, нисам се мешао комшији у посао.И тако покуцам ја на његова врата. Ништа се не чује, ја онда ударим мало јаче и.. и..
ПРАСЕ МИЛЕ: Срушио си ми врата!!! Вучино, шта је теби!? Мом брату си већ срушио кућу, сад си дошао да срушиш и моју... Је ли? Зато си дошао? (Ухвати га за уво и почне да га дрмуса.) Срам те било! Знаш ли ти колико је дасака употребљено за изградњу ове куће?
ВУЧКО:(Уплашено муца).Нннннее ззззнам. Опрости Миле.
МИЛЕ: А, не знаш! Слушај онда. Слушајте и ви децо и рачунајте: 9 дасака по 2 метра дужине, 4 даске по 3 метра дужине , и 15 дасака по метар. Метар букове даске кошта 1 евро по метру. Колико ме коштају даске?
Рачун: _(9х2)+(4х3)+15=18+12+15=45_____________________________________
Одговор: Даске коштају 45 евра
МИЛЕ: 45 евра... еј, 45 евра само за даске, а где је пруће, где су гранчице... Јел' ти то хоћеш и моју кућу да срушиш?
ВУЧКО: Миле, Миле... немој... нисам хтео, извини!
МИЛЕ: Шта Гиле има од твог извињења? Ништа, ама баш ништа! Шта хоћеш од мене?
ВУЧКО: Знаш Миле, почео сам да правим торту за моју баку...сутра јој је рођендан.
МИЛЕ: Баш ме брига за твоју торту и твоју баку!
ВУЧКО: Миле, Миле... Саслушај ме. Немам Миле шприц, немам... Знаш било на бувљаку за 85 динара, а ја нисам купио. Мислио сам наћи ћу јевтиније код Кинеза. Ал'нисам успео. Нађем после у Интерексу за 100 динара. За колико динара је био јевтинији шприц за торту на бувљаку?
100-85 =15
Одговор: за 15 динара
ВУЧКО: Требао сам да купим шприц на бувљаку, али... (штуца) али...(штуца)... али... (штуца) али...(штуца)... Апћћћћиииххххха!!!!!!! И тако ја кинем и кућа од прућа се разлете на све стране.
МИЛЕ: УПОМОЋ!!! Зла вучина ми је срушио кућу и хоће да ме поједе!! (Миле поче да бежи.)
ВУЧКО: Само сам кинуо, нисам ја крив што је лењо прасе направило кућу од грања. И тако Миле отрча код најстаријег брата код кога је побегао и Гиле. Пажљиво слушајте децо и рачунајте. Моја кућа је на крају шуме. Од моје до Гилетове куће има 25 метара. Од Гилетове до Милетове куће има 17 метара, а од Милетове до Жилетове куће има 19 метара. Колико је моја кућа удаљена од Жилетове.
Рачун: 25+17+19= 61
Одговор:61м
НАСТАВИТИ
ВУЧКО: Видите, нисмо били много удаљени, морао сам да пожурим да мојим комшијама прасцима објасним да нисам хтео да им срушим кућу, само сам био прехлађен. Жиле Прасић је направио кућу од цигле, паметан је тај Жиле, моја прехлада није могла да сруши Жилетову кућу. Трчао сам и викао да нисам хтео да сам прехлађен, ал' ви не знате Жилета, тај није као Гиле и Миле. Аааа, неееееееее......
Жиле:Браћо драга. Овај Вучко је несрећа. Морамо се заштитити од њега. Зато ми одмах дајте телефон да позовем полицију. Који оно би број? Био је 92. Нешто су сад изменили.
Миле: Додали су јединицу. Сада је 192.
Жиле: Па што не говориш! Брже! Дај телефон да зовем. Ало!!!Полиција!!! Жиле овде. Како који Жиле. Треће прасе из шуме. Да! Да! Оно што је највредније. Хвала на питању. Моја кућа од цигала се држи, али Вучко се устремио на нас. Ево га долази. Бојим се да ће срушити и моја врата пошто су дрвена. Нисам имао пара да ставим ПВЦ столарију. Пожурите!!!Чекамо вас моја браћа и ја.
Вучко: И Жиле је одмах позвао полицију и пријавио ме, рекао је да покушавам да му провалим у кућу. Полиција је брзо стигла, а са полицијом стигли и новинари. Полиција ме ухапсила и стрпала у затвор, а новинари фотографисали и написали како је Вучко Вук покушао да поједе три прасета. А моју баку, рођендан, шећер, торту... нико није ни поменуо. Бака је остала сама и без рођенданске торте. Шта мислите о томе децо? (Чека да деца одговоре.) А ја сам у затвору био од маја до августа. Колико је то месеци? . Па реците ми сада, шта сада мислите о слатка три прасета? (Деца одговарају на питања.)
| 
0 коментара: