Predstavljamo dobre prakse: Škola budućnosti se odvija – na podu!
Čime se bavimo kada govorimo o školstvu? Šta nas to muči, o čemu novine pišu? Možda nas pravi problemi i ne muče, jer ih i nismo ni svesni? Govori se o nasilju, o tome kako zbog nasilja u školama roditelji tuže roditelje, o užbenicima i izdavačima, o štrajku, maloj maturi i prodaji testova, preskupim proslavama male mature… Nije sporno da su to sve problemi.
Trenutno, a to taj trenutak traje već decenijama, mi smo u takvoj situaciji da je teško postavljati prioritete, ali koliko se zaista bavimo kvalitetom školovanja naše dece? Kako zamišljamo kvalitetnu školu za našu decu?
Novine ne pišu o kvalitetu nastave. Rasprave o tome uglavnom se vode iza zatvorenih vrata, unutar raznih radnih, tehničkih i konsultativnih grupa, daleko od roditelja, šire javnosti medija koji ionako nisu zainteresovani za neskandalozne pojave.
To ne znači da se o kvalitetu ne razmišlja, ali sve uvek ostane na konstataciji da stanje može biti bolje, da ima mesta za unapređenja, imamo i spiskove stvari koje treba unaprediti i načina da to uradimo, a na kraju i listu ometajućih faktora zbog kojih, promena, eto, mora još malo da sačeka. Uglavnom, kao i kod svega drugog u našoj državi, novac je izgovor za sve.
Međutim, zamislimo učionicu iz snova, kako ona vama izgleda? Šta vidimo kada odemo u škole: izbledele table, pohabane klupe i prljave podove. Promene unutar same učionice mogu da donesu mnogo, čak sa manje uloženog novca nego što se misli.
U svetu se daleko otišlo po ovom pitanju, toliko da nam neka rešenja deluju kao naučna fantastika…a neka su nam rešenja pred nosom. Zapravo, već su tu, i to kroz neke zaista impresivne primere i iz naše Srbije. Jedan od njih, prlično svež primer je baš jedna učionica iz snova u O.Š. “Milan Rakić” u Mionici, koja je nanagradnom konkursu kompanije Tarkett, u kom su učestvovali đaci sa učiteljicom, osvojila za nagradu promenu poda. Takvu učionicu možete samo poželeti za svoje dete! Ovaj pod sigurno nikada više neće biti prljav i pun školskog smeća. Aktivnost na podu je ovoj učionici neprocenjivo važna.
Dakle, ne govorimo sa visokoj tehnologiji, i skupim učilima, već o jednostavnoj promeni percepcije koja iziskuje hrabrost za eksperimentisanjem. Uverena sam da je prosta promena poda u učionici donela mnogo rešenja i novih ideja za unapređenje nastave.
Nastava je dobila jednu drugu dimenziju, prilagođava se potrebama dece novih generacija.Učionice treba da budu mesta gde deca vole da provode vreme, da se druže i uče, takve će ih motivisati da ih đaci održavaju i uživaju u tome. Ne moraju da sede više tako da gledaju u potiljak jedni drugima, nego na način koji podstiče kooperativno učenje, radioničarski rad, rad u grupama i slično.
Na žalost, ovi primeri nisu široko poznati, a mogu biti ključni za unapređenje nastave, bolje rezultate i razvoj punog potencijala svakog deteta u jednom ovakvom stimulativnom okruženju.
Obrazovni sistem nije smeštanje znanja u dečje glave, već – važnije od toga – stvaranje uslova u kojima će se deca obrazovati.
Možete da vidite i kako sada izgleda učionica u školi u Mionici, uživajte 
Slični tekstovi :
Category: Magazin, Obrazovanje
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
